Da li su ličnosti iz Biblije postojale? Profesor ima spisak potvrđenih: „Ne dokazujem veru, poštujem istoriju“

Debate o tome da li je Biblija mit, istorija ili nešto između vode se vekovima, a profesor Univerziteta Perdju Lorens Mikituk nedavno je ponovo naveo listu ličnosti koje su spomenute u Svetom pismu, a postoje i arheološki dokazi da su postojale, naveo je Arkeonews.

U tekstu za Bible History Daily on je nedavno ažurirao spisak započet još 2014.

Preporučujemo

Mikituk sebe ne opisuje kao arheologa, već kao „onog ko beleži rezultat“. Njegova specijalnost je pedantno analiziranje natpisa, pečata i pločica iz starog veka kako bi utvrdio da li se odnose na ličnosti koje se takođe nalaze u Svetom pismu.

- Analiziram natpise da bih video da li se odnose na biblijske figure i beležim rezultate kada može da se napravi jasna identifikacija – rekao je on u intervjuu za Bible Gateway.

Ovaj rad je započeo devedesetih godina, kada ga je fascinirala bula sa ispisanim imenom kralja pomenutog u Bibliji. Od tada je pregledao hiljade natpisa, upoređujući ih sa biblijskim izveštajima. Rezultat je rastuća lista vladara, sveštenika i zvaničnika koji se mogu čvrsto usidriti u istoriji. Trenutno ih ima 53.

Među najupečatljivijim potvrdama je kralj David, jedna od centralnih ličnosti Starog zaveta, naveo Arkeonews. Dugo odbacivan od strane nekih naučnika kao legendarni ili simbolički lik, Davidovo ime se pojavljuje u tri drevna natpisa - jednom egipatskom, jednom aramejskom i jednom moavskom - koji datiraju iz 9. veka pre nove ere. Svaki od njih ukazuje na istu Davidovu dinastiju opisanu u Bibliji.

Jednako dobro potvrđen je i Nabukodonosor II, vavilonski monarh koji je uništio Jerusalim i proterao njegov narod. Njegovo ime je sačuvano na bezbrojnim pločicama ispisanim klinastim pismom, od kojih su mnoge verovatno napisane pod njegovim nadzorom. Biblijske knjige poput 2. Knjige o carevima, Knjige proroka Jeremije i Knjige proroka Danila opširno ga pominju, a arheologija sada van svake sumnje potvrđuje njegovo istorijsko postojanje.

Među drugim figurama su Šišak (Šešonk I), egipatski faraon koji je napao Judeju oko 925. pre nove ere, Jezekilj, kralj Judeje, upamćen kako po svojim verskim reformama, tako i po sukobu sa asirskim kraljem Senahirimom, persijski vladar Kir Veliki, Belšazar ili Valtasar, sin vavilonskog cara Nabonida.

Prema Mikitukovom istraživanju, arheologija je potvrdila postojanje 53 ličnosti iz Biblije, od faraona i monarha do guvernera, sveštenika i pisara. Za njega ovaj projekat nije dokazivanje vere, već poštovanje istorije, navodi Arkeonews.

- Sasvim nezavisno od verskog ubeđenja, a na osnovu velike količine jasnih, konkretnih dokaza, ne nalazim razlog da odbacim, a imam mnogo razloga da prihvatim, opštu istorijsku verodostojnost Biblije - rekao je on za Bible Archaeology Report.

Njegovi nalazi u suprotnosti su sa trendom u modernoj nauci koji Bibliju odbacuje kao nepouzdanu, osim ako njeni navodi nisu nezavisno potvrđeni. Uprkos listi, Mikituk priznaje da arheologija ne može sve potvrditi. Ličnosti pre Davida, kao što su Avram ili Mojsije, ostaju van domašaja trenutnih dokaza.

(Telegraf Nauka/Arkeonews)