Svici sa Mrtvog mora stariji su nego što se mislilo: Prof. Mladen Popović i AI otkrili tajne Kumranskih zapisa

Mnogi od svitaka sa Mrtvog mora mnogo su stariji nego što se mislilo. I ne samo to – dva biblijska svitka nastala su u vreme kada su živeli njihovi najverovatniji autori. To je otkriće tima istraživača koje je predvodio prof. Mladen Popović sa Univerziteta u Groningenu. U svom istraživanju oni su kombinovali datiranje radioaktivnim ugljenikom, paleografiju i veštačku inteligenciju (AI) sa preciznijim modelom predviđanja nazvanim Enoh, saopštio je Univerzitet u Groningenu.

Svici sa Mrtvog mora ili Kumranski zapisi promenili su shvatanje porekla judaizma i hrišćanstva otkako su otkriveni sredinom prošlog veka. Iako je bilo poznato da su ovi svici uglavnom nastali između 3. veka pre nove ere i 2. veka nove ere, za mnoge pojedinačne svitke nije bila jasno određena starost.

Preporučujemo

Do sada se datiranje pojedinačnih svitaka svodilo uglavnom na paleografsko proučavanje rukopisa. Međutim, to nije bilo precizno. Zbog toga su u novom projektu kombinovani datiranje radioaktivnim ugljenikom uzoraka 24 svitka i paleografska analiza pomoću modela mašinskog učenja.

Koristeći te informacije istraživači su trenirali novi model za predviđanje datuma nazvan Enoh, po starezavetnom patrijarhu i Metuzalemovom ocu. Ovaj model je postao dovoljno precizan da može da odredi starost svitka sa mogućnošću greške od 30 godina.

- Ovo je kao vremeplov. Možemo da stisnemo ruke ljudima koji su živeli pre 2.000 godina, možemo da im odredimo vreme mnogo bolje – rekao je Mladen Popović, glavni autor studije objavljene u PLOS ONE, prenosi Gardijan.

Dok su neki svici datirani još devedesetih godina, dodao je on, istraživači se nisu toliko bavili kontaminacijom ricinusovim uljem, supstancom koja se koristila da bi pomogla naučnicima da čitaju rukopise, a ta kontaminacija može da pomeri datume.

- Prvi rezultati Enoga, predstavljeni u studiji u PLOS ONE, demonstriraju da su mnogi svici s Mrtvog mora stariji nego što se mislilo. Ova nova hronologija značajno utiče na razumevanje političkog i intelektualnog razvoja u istočnom Sredozemlju tokom helenističkog i ranog rimskog doba – navodi se u saopštenju.

Osim toga, studija pokazuje da su Knjiga proroka Danila i Knjiga propovjednikova prvi poznati fragmenti nastali u vreme kada su živeli autori teksta.

- Postoji više od 1.000 rukopisa pa je naša studija samo prvi, ali značajan korak koji otvara vrata novim istraživanjima – rekao je Popović za Gardijan.

Dr Meju Kolins sa Univerziteta u Česteru, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je za Gardijan da je ovo važna studija, ali da rezultate zasad treba uzeti sa sumnjom i uporediti ih sa drugim dokazima.

(Telegraf Nauka/University of Groningen/The Guardian)