Od zvezde udaljene 160.000 godina do pacova koji voze kola: Najvažnije naučne vesti u nedelji za nama

Prvi snimak pojedinačne zvezde van naše galaksije i pacovi koji su naučili da voze kola, uživaju u vožnji i turiraju samo su neke od vesti koje su obeležile nedelju za nama.

Naravno, bilo je mnogo značajnih naučnih otkrića, mnoga od njih će možda biti ključna u narednim godinama i decenijama, ali predstavljavamo 5 naučnih vesti koje su obeležile prethodnih sedam dana.

Prvi put snimljena zvezda van naše galaksije

Astronomi su uspeli da prvi put snime zvezdu van naše galaksije, saopštila je Evropska južna opservatorija (ESO). Ova zvezda nazvana WOH G64 udaljena je neverovatnih 160.000 svetlosnih godina od nas i veća je od Sunca skoro 2.000 puta, a snimljena je zahvaljujući neverovatnoj oštrini Veoma velikog teleskopa interferometra (VLTI) pri Evropskoj južnoj opservatoriji.

- Prvi put u istoriji uspeli smo da zumiramo i snimimo zvezdu koja umire, a nalazi se van Mlečnog puta, u Velikom Magelanovom oblaku – rekao je Keiči Ohnaka, astrofizičar sa Univerziteta Andres Belo u Čileu.

Masne ćelije „pamte“ gojaznost

Masne ćelije čak i nakon drastičnog gubitka težine „pamte“ gojaznost. Ovo otkriće moglo bi da zašto može biti teško ostati u formi nakon nekog programa za gubitak težine, što se često naziva jo-jo efekat. To pamćenje nastaje zato što iskustvo gojaznosti dovodi do promena u epigenomu – skupu hemijskih obeležja koja mogu biti dodata ili oduzeta iz DNK i proteina ćelija koji pomažu da se aktivnost gena poveća ili smanji.

U slučaju masnih ćelija, izgleda da ih promena u aktivnosti gena čini nesposobnima za normalno funkcionisanje. Ovaj poremećaj, kao i promene u aktivnosti gena, može se zadržati dugo nakon opadanja težine na zdrav nivo, pokazala je nova studija.

Čuveni svetski fizičar vraća se u Srbiju

Jedan od vodećih svetskih istraživača u oblasti fizike čvrstog stanja - dr Emil Božin - vraća se u Srbiju zahvaljujući projektu vrednom 2,5 miliona evra u okviru evropskog programa ERA Chairs.

- Dodatno smo motivisani da se vratimo u zemlju s obzirom na to što postoji veliki broj mladih ljudi koji su zainteresovani za projekat. Uveren sam da će poboljšavanje same infrastrukture u Srbiji i Institutu, i saradnja sa vodećim stručnjacima, doprineti boljem umrežavanju srpske nauke - rekao je dr Božin istakavši značaj tog projekta za unapređenje naučnih kapaciteta Instituta za fiziku.

Fizičari stvorili prvi potpuno mehanički kubit

Istraživači iz Instituta za tehnologiju (ETH) u Cirihu napravili su prvi funkcionalni mehanički kubit. Primećujući da stvarni problem sa virtuelnim kubitima jeste njihovo kratko trajanje (pojave se i nestanu u trenutku), istraživači su se okrenuli nečemu što će trajati mnogo duže – pijezoelektričnom disku fiksiranom na safirnu bazu. To su upotrebili kao mehanički rezonator. Zatim su prikačili kubit napravljen od superprovodnog materijala fiksiranog za sopstvenu safirnu bazu, pomoću specijalne tehnike koju su razvili.

Rezultat je bio kubit sa vremenima koherencije baziranim na tipu upotrebljenog superprovodnika i u proseku boljima od hibridnih ili virtuelnih kubita koriščenih u drugim sistemima.

Pacovi naučili da voze kola i turiraju

Pacovi mogu da nauče da voze mini automobile. To je pokazalo laboratorijsko istraživanje još iz vremena pandemije, o kome je Netfliks snimio i dokumentarac. Međutim, naučnici iz tima kažu da to nije cela priča i da ih je potpuno šokiralo to što su pacovi počeli da uživaju u vožnji i kada nisu morali da uđu u ova neobična vozila kako bi dobili hranu kao nagradu.

- Prva kola za glodare napravili smo od plastičnih kutija za žitarice. Nakon pokušaja i grešaka, moje kolege i ja smo otkrili da pacovi mogu da nauče da voze napred hvatajući se za malu žicu koja je imala ulogu papučice gasa. Ubrzo su upravljali kolima iznenađujućom preciznošću da bi stigli do nagrade – napisala je za The Conversation Keli Lambert, profesorka bihejvioralnih nauka na Univerzitetu u Ričmondu.

(Telegraf Nauka)