Da li vežbanje zaista produžava život? Finski naučnici ispitivali 22.750 blizanaca i otkrili nešto neverovatno

Fizička aktivnost se smatra načinom za produženje ljudskog životnog veka, ali finske studije sa blizancima otkrivaju da koristi od fizičke aktivnosti nisu nedvosmislene kao što je smatrano.

Istaživači sa Univerziteta Jiveskile u Finskoj ispitivali su veze između dugoročne fizičke aktivnosti u slobodno vreme i mortaliteta, kao i da li fizička aktivnost može da smanji povećani rizik od smrti usled genetske predispozicije za bolesti. Osim toga, ispitali su odnos između fizičke aktivnosti i kasnijeg biološkog starenja.

Preporučujemo

Studija je obuhvatila 22.750 blizanaca rođenih pre 1958, čija fizička aktivnost u slobodno vreme je procenjena 1975, 1981 i 1990. Praćenje smrtnosti je nastavljeno do kraja 2020.

Umerena aktivnost maksimalno doprinosi dugom životu

Četiri podgrupe su identifikovane na osnovu podataka o fizičkoj aktivnosti u slobodno vreme tokom 15 godina: sedelačka, umereno aktivna, aktivna i vrlo aktivna.

Kad su razlike u mortalitetu između njih ispitane nakon 30 godina, otkriveno je da je najveća korist – 7% manji rizik od smrti – ostvarena između sedelačke i umereno aktivne grupe. Veći nivo fizičke aktivnosti nije doneo dodatnu korist.

Kad je mortalitet ispitan posebno u kratkom i u dugom roku, jasna asocijacija je pronađena u kratkom roku: što viši nivo fizičke aktivnosti – niži nivo rizika od smrti. U dugoročnom pogledu, pak, oni koji su bili veoma aktivni nisu se razlikovali s obzirom na mortalitet od onih u sedelačkoj grupi.

Stanje koje dovodi do bolesti može da ograniči fizičku aktivnost i na kraju dovede do smrti, a ne odsustvo samog vežbanja, kažu istraživači sa Fakulteta sportskih i zdravstvenih nauka. To može uticati na asocijaciju između fizičke aktivnosti i mortaliteta u kratkoročnom pogledu.

Poštovanje preporuka za fizičku aktivnost ne garantuje manji rizik od smrti

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 150 do 300 minuta umerene ili 75 do 150 minuta intenzivne aktivnosti nedeljno. Studija je pokazala da poštovanje te preporuke nije smanjilo rizik od smrti ili izmenilo rizik od genetske bolesti. Čak ni kod blizanaca koji su ostvarivali preporučeni nivo u periodu od 15 godina, nije pronađena statistički značajna razlika u stopi mortaliteta naspram manje aktivnog blizanca.

Povoljna veza između fizičke aktivnosti i mortaliteta zasnovana je na opservacionim studijama sklonim predrasudama iz raznih izvora. „Uzeli smo u obzir razne izvore predrasuda i u kombinaciji sa dugim periodom praćenja nismo mogli da potvrdimo da poštovanje preporuka za fizičku aktivnost smanjuje rizik od genetske kardiovaskularne bolesti ili da kauzalno smanjuje mortalitet“, kažu istraživači.

Veza između fizičke aktivnosti i biološkog starenja ima U-oblik

Za poduzorak blizanaca, biološko starenje je određeno iz uzoraka krvi putem epigenetskih satova. Epigenetski satovi omogućavaju da se stopa biološkog starenja proceni na osnovu metil grupa koje regulišu gensku ekspresiju i povezane su sa procesom starenja.

„Otkrili smo da veza između fizičke aktivnosti u slobodno vreme i biološkog starenja ima U oblik: biološko starenje je bilo ubrzano kod onih koji su vežbali najmanje i najviše“, kažu istraživači.

Drugi stilovi života, poput pušenja i konzumacije alkohola, uveliko su objašnjavali povoljan odnos između fizičke aktivnosti i biološkog starenja.

Genetski podaci su bili dostupni za 4.897 blizanaca. Genetska podložnost blizanaca za koronarnu arterijsku bolest, kao i sistolni i dijastolni krvni pritisak, procenjena je pomoću novog poligenskog indeksa rizika, koji sumira čitavu genomsku podložnost morbiditetu. Pored toga, opšti i kardiovaskularni mortalitet praćen je kod 180 parova identičnih blizanaca. Stopa biološkog starenja 1,153 blizanca je procenjena iz uzorka krvi.

(Telegraf Nauka/University of Jyväskylä)