Neobičan crni ledeni breg postao viralan. O čemu se radi?

Ribar na moru kod obale Kanade zabeležio je nešto što je malo ljudi imalo priliku da vidi.

Spokojno plutajući među bledim ledenim komadima u Labradorskom moru, jedan ledeni breg je izgledao crno kao čađ.

Preporučujemo

Halur Antoniusen je bio zapanjen, ali srećom ne previše, pa je snimio neobični prizor i objavio ga na društvenim medijima.

„Video sam urolane ledene bregove, za koje kažu da su se urolali na plaži sa stenama unutra. Ovaj je potpuno drugačiji. Ne samo da je ceo crn. Skoro da je…u obliku dijamanta“, izjavio je ribar.

Kad mislite na ledeni breg, verovatno zamišljate bele stene leda koje plutaju u vodama čija temperatura je ispod nule, možda sa nijansama bledoplave ili plavozelene boje. Istina je, međutim, da ledeni bregovi mogu biti prilično tamni.

Beli ledeni bregovi izgledaju tako jer su ispunjeni malenim džepovima vazduha koji raspršuju sve talasne dužine svetlosti.

Dok komad leda postaje stariji, pak, takođe postaje kompresovaniji, istiskujući vazduh, omogućavajući prodiranje više svetlosti i postajući čistiji, kao staklo. Crvenije talasne dužine su apsorbovane, a plave talasne dužine su raspršene, što proizvodi plavlji izgled.

Ledeni bregovi nisu uvek samo zamrnuta voda. Drugi materijali mogu biti umešani u led tokom formiranja. Zeleniji ledeni bregovi, na primer, sadrže okside gvožđa. Oni imaju žutu boju i kad se pomešaju sa plavim ledom izgledaju zeleno.

Neki ledeni bregovi mogu imati crnu ili tamnosivu boju. To je često rezultat prljavštine ili drugog tamnog materijala u ledu, ponekad usled kretanja po nekoj tamnoj površini.

Svi ovi ledeni bregovi izgledaju veoma drugačije od crnog brega u Labradorskom moru.

Još jedno objašnjenje, kaže glaciolog Lev Tarasov sa Memorijalnog univerziteta Kanade, jeste da je crni breg nekad bio deo većeg glečera, koji se odlomio i pao u okean.

Glečeri drobe tlo dok se pomeraju prema okeanu, uskomešavajući mnogo fragmenata koji budu pomešani sa ledom. Tarasov je video manje komade leda koji su to pokazivali na Grenlandu.

Bilo bi potrebno mnogo vremena da ti fragmenti postanu ravnomerno smešani kao u slučaju Antoniusenovog brega, što sugeriše da je taj komad leda prilično star – od 1.000 do 100.000 godina.

Druga mogućnost je da je led bio pomešan sa čađu od ogromne vulkanske erupcije ili čak da je tamna obojenost rezultat ostataka od udara meteorita.

Verovatno nikad nećemo znati sa sigurnošću, osim ako se pojavi još jedan, sličan ledeni breg – i neki naučnik bude dovoljno blizu da ga prouči.

(Telegraf Nauka/Science Alert)