Vreme čitanja: oko 2 min.
Da li je demencija postojala u antičkoj Grkoj i Rimu?
Vreme čitanja: oko 2 min.
Medicinski tekstovi od pre 2.500 godina retko pominju težak gubitak pamćenja, što sugeriše da današnja opšteprisutna demencija proističe iz savremenih životnih okruženja i stilova.
Možda mislite da je starosna demencija s nama sve vreme, od antičkog sveta.
Međutim, nova analiza klasičnih grčkih i rimskih medicinskih tekstova sugeriše da je težak gubitak pamćenja – koji danas ima epidemijske razmere – bio veoma redak pre 2.000 do 2.500 godina, u vreme Aristotela, Galena i Plinija Starijeg, piše EurekAlert.
Preporučujemo
Životinje vide svet u drugačijim bojama nego ljudi – nova kamera otkriva kako to izgleda
Slike mafijaških ubistava povećavaju poverenje u državu! Šok otkriće naučnika u kolevci Koza nostre i Kamore
Istraživanje predvođeno Univezitetom Južne Kalifornije podržava ideju da su Alchajmerova bolest i srodne demencije – oboljenja savremenih životnih sredina i stilova – uveliko uzrokovana neaktivnim ponašanjem i zagađenjem vazduha.
„Stari Grci su vrlo retko pominjali nešto poput blagog kognitivnog poremećaja. Kod Rimljana smo pronašli barem četiri opisa koji ukazuju na retke slučajeve uznapredovale demencije – ne možemo reći da li se radi o Alchajmeru. Tako da postoji izvesna progresija od Grka do Rimljana“, kaže profesor Kejleb Finč sa Fakulteta za gerontologiju.
Stari Grci su prepoznali da starenje donosi probleme sa pamćenjem, ali ništa slično velikom gubitku sposobnosti pamćenja, govora i razmišljanja kao u slučaju Alchajmerove bolesti i drugih tipova demencije.
Istraživači su pregledali obiman medicinski rad Hipokrata i njegovih sledbenika. Taj tekst nabraja oboljenja starih ljudi poput gluvoće, vrtoglavice i probavnih smetnji, ali ne pominje gubitak pamćenja.
Vekovima kasnije, u Rimu, ima nekoliko pominjanja. Galen primećuje da sa 80 godina starosti neki ljudi počinju da imaju teškoće pri učenju novih stvari. Plinije Stariji beleži da je senator i poznati orator Korvin zaboravio sopstveno ime. Ciceron razborito kaže da je „starosna blesavost osobina nepouzdanih starih ljudi, ali ne svih starih ljudi“.
Finč spekuliše da je, dok su rimski gradovi postajali prepuni, zagađenje raslo, izazivajući više slučajeva kognitivnog propadanja. Osim toga, rimska aristokratija je koristila olovno posuđe, olovne vodovodne cevi i čak dodavala olovo-acetat u vino radi zaslađivanja – nesvesno se trujući jakim neurotoksinom.
(Nekoliko antičkih pisaca je prepoznalo toksičnost materijala koji sadrže olovo, ali je malo urađeno na rešavanju tog problema do 20. veka. Neki eksperti okrivljuju trovanje olovom za pad Rimskog carstva.)
U nedostatku demografskih podataka o antičkoj Grčkoj i Rimu, istraživači su se okrenuli iznenađujućem modelu antičkog starenja – starosedelačkom narodu Cimane u amazonskoj Boliviji.
Poput antičkih Grka i Rimljana, narod Cimane ima preindustrijski način života koji je vrlo fizički aktivan, i ima krajnje male stope demencije. Međunarodni istraživački tim otkrio je da među starijim pripadnicima naroda Cimane samo oko jedan odsto boluje od demencije.
Nasuprot tome, 11% ljudi starih 65 godina i više u Sjedinjenim Državama ima demenciju.
Podaci o narodu Cimane su dragoceni, kaže Finč. To je najbolje dokumentovana velika populacija starijih ljudi sa minimalnom stopom demencije, što ukazuje da je životna sredina ogromna determinanta u pogledu rizika od demencije.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
Povezane vesti
Mentalno podsticajan rad ima ključnu ulogu u sprečavanju demencije
Ljudi se mogu osećati godinama starije zbog dve noći lošeg spavanja
Kako tradicionalne kulture koriste svoje okruženje za navigaciju
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
