Prekidač za glad u nosu: Mirisi govore mozgu da zaustavi jedenje

Kako miris hrane aktivira moždane ćelije koje čine da se miševi osećaju manje gladno?

Naučnici su otkrili direktnu vezu između mirisa hrane i osećaja sitosti, barem kod vitkih miševa. Moždani sklop, koji se nalazi u medijalnom septumu, a aktiviraju ga mirisi hrane, pomaže životinjama da jedu manje čineći da se osećaju site čak i pre uzimanja zalogaja.

Preporučujemo

Međutim, gojaznim miševima je nedostajala ova reakcija, što ističe kako preterana težina može da poremeti taj mehanizam.

Nalaz bi mogao imati velike implikacije po način kako shvatamo ulogu mirisa u pogledu apetita i ponuditi nove strategije za borbu protiv prejedanja.

Nema više gladi nakon pripreme hrane? Odgovorna je novoidentifikovana mreža nervnih ćelija, otkrili su kod miševa istraživači iz Instituta Maks Plank za metabolizam. Otkrili su direktnu vezu od nosa do grupe nervnih ćelija u mozgu koje aktivira miris hrane i koje zatim izazivaju osećaj sitosti. To nije bio slučaj kod gojaznih miševa. Otkriće sugeriše da bi tretman gojaznosti mogao zahtevati drugačiju instrukciju za mirisanje hrane pre obroka na osnovu težine osobe.

Pomoću skeniranja mozga je ispitano koji regioni mišjih mozgova reaguju na mirise hrane i identifikovana je nova grupa nervnih ćelija u medijalnom septumu.

Te nervne ćelije reaguju na hranu u dva koraka. Kad miš oseti miris hrane, nervne ćelije se aktiviraju i stvaraju osećaj sitosti. Ovo se desi u toku od nekoliko sekundi pošto su nervne ćelije direktno povezane sa olfaktornom strukturom. Ove nervne ćelije reaguju na različite mirise hrane, ali ne na druge mirise.

Kad su miševi počeli da jedu, nervne ćelije su bile inhibirane. Sve u svemu, miševi su jeli manje kad su nervne ćelije aktivne pre jela.

„Mislimo da ovaj mehanizam pomaže miševima u divljini da se zaštite od predatora. Jedući tokom kraćih perioda, smanjuju verovatnoću da budu uhvaćeni“, kažu istraživači.

Preterana težina remeti percepciju

Kod gojaznih miševa, ista grupa nervnih ćelija nije bila aktivirana kad su mogli da namirišu hranu. Miševi nisu osećali da su sitiji i sveukupno nisu jeli manje. Poznato da gojaznost remeti olfaktorni sistem, uključujući nervnu aktivnost olfaktorne strukture. Novoidentifikovana grupa nervnih ćelija mogla bi takođe biti pod uticajem gojaznosti.

Ljudski mozak ima istu grupu nervnih ćelija, ali još nije poznato da li i one reaguju na mirise hrane. Druge studije su pokazale da njušenje nekih specifičnih mirisa pre obroka može smanjiti apetit čoveka. Nasuprot tome, neke studije su pokazale da gojazne osobe jedu znatno više u istoj situaciji.

„Naši nalazi ističu koliko je bitno uzeti u obzir čulo mirisa prilikom regulacije apetita i u razvoju gojaznosti. Studija pokazuje koliko su naše svakodnevne prehrambene navike pod uticajem mirisa hrane. Pošto otkrivena putanja redukuje apetit samo kod vitkih miševa, ali ne kod gojaznih, naša studija otvara novi put da se pomogne u sprečavanju prejedanja u gojaznosti“.

(Telegraf Nauka/Science Daily)