Očekivani životni vek se sporije povećava – možda zato što dostižemo naš maksimum

Foto: Profimedia/Ruslan Huzau / Alamy

Tokom 20. veka, napredak na poljima javnog zdravlja i medicine doveo je do „radikalnog produženja života“. Svake decenije se prosečan očekivani životni vek pri rođenju u nekim od najdugovečnijih populacija u zemljama sa visokim prihodima povećavao za oko tri godine.

Ta povećanja očekivanog životnog veka su prvobitno bila posledica smanjenja stope smrtnosti dece, a zatim opadanja stope smrtnosti sredovečnih i starijih ljudi. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama 1900. godine, prosečan očekivani životni vek pri rođenju bio je 47,3. Do 2000, povećao se na 76,8.

Preporučujemo

Međutim, nova studija kaže da se slična eksplozija u pogledu očekivane dužine života neće desiti u 21. veku i predviđa da ljudi mogu očekivati samo porast od 2,5 godina tokom naredne tri decenije.

Najverovatnije objašnjenje za ovo usporavanje jeste da se čovečanstvo približava gornjoj granici očekivanog životnog veka. Drugačije rečeno, dok više ljudi dostiže starije godine, glavni faktori rizika u pogledu smrti povezani su sa biološkim starenjem – postepenom akumulacijom oštećenja ćelija i tkiva koje se neminovno dešava tokom vremena.

Znamo kako da sprečimo da deca umru od boginja, ali još ne možemo da zaustavimo biološki sat koji nastavlja da kuca kad čovek napuni 60, 70 i više godina.

Borba protiv neke posebne bolesti povezane sa starenjem – npr. putem pronalaženja lekova za Alchajmerovu bolest ili kancer – jeste kao stavljanje privremenog flastera za preživljavanje, kaže profesor epidemiologije i biostatistike Džej Olšanski sa Univerziteta Ilinoisa u Čikagu. Ta nastojanja na razvoju boljih tretmana i lekova mogu omogućiti ljudima da žive dovoljno dugo i dožive starost, ali ne rešavaju osnovni problem starenja.

Olšanski i kolege su istraživali tendencije u pogledu očekivanog životnog veka između 1990. i 2019. Analizirali su podatke iz devet regiona sa najdugovečnijim populacijama – Australije, Francuske, Italije, Japana, Južne Koreje, Španije. Švedske, Švajcarske i Hongkonga. Takođe su razmatrali podatke iz SAD, pošto su neki naučnici izneli specifična predviđanja o radikalnom produžetku života u toj zemlji. Zatim su upotrebili tu retroaktivnu analizu radi predviđanja budućih tendencija u pogledu očekivane dužine života koje bi se mogle desiti u ovom veku.

Zaključak je da je sveukupno povećanje očekivanog životnog veka usporilo u svih 10 zemalja, naročito posle 2010. Mala je verovatnoća da će sadašnje grupe rođenih dostići 100 godina starosti – žene imaju šanse od 5,1% , a muškarci 1,8%.

Od dece rođene u 2019, ona iz Hongkonga imaju najviše šansi da dožive 100 – ženska 12,8%, a muška 4,4%.

Ovi nalazi sugerišu da u cilju daljeg produžavanja dužine ljudskog života više istraživanja treba posvetiti geronauci, koja proučava biologiju starenja, a ne samo bolestima povezanim sa starenjem. U tom smislu, važno je istaći da se očekivani životni vek razlikuje od dužine života, koja definiše maksimalnu starost koju su ljudi doživeli.

Izučavanje načina da se uspori ili preokrene ćelijsko starenje moglo bi pomoći da ljudi duže ostanu „mlađi“. Na primer, naučnici razvijaju lekove koji bi mogli usporiti starenje produživanjem „kapa“ na kraju hromozoma, poznatih kao telomere, koje se obično skraćuju tokom vremena.

Sad moramo da se usredsredimo na obezbeđivanje najvrednije stvari na Zemlji – zdravog života, kaže Olšanski.

(Telegraf Nauka/Live Science)