Vreme čitanja: oko 3 min.
Ljudi se mogu osećati godinama starije zbog dve noći lošeg spavanja
Vreme čitanja: oko 3 min.
Osim prostog osećaja istrošenosti, percepcija da ste stariji može uticati na zdravlje podstičući nezdravu ishranu i smanjujući fizičku aktivnost.
Dve noći lošeg spavanja su dovoljne da se ljudi osećaju godinama starije. Istraživači kažu da stabilno, spokojno spavanje predstavlja ključni faktor u sprečavanju osećaja vaše stvarne starosti, piše Guardian.
Psiholozi u Švedskoj su otkrili da se, u proseku, dobrovoljci osećaju više od četiri godine starije pošto su bili ograničeni na samo četiri sata spavanja dve uzastopne noći, a neki su tvrdili da se zbog pospanosti osećaju decenijama starije.
Suprotno je sa ljudima kojima je omogućeno da ostanu u krevetu devet sati, mada je efekat bio skromniji - tvrdili su da se osećaju prosečno tri meseca mlađe od svoje istinske starosti nakon dovoljnog odmora.
Spavanje ima veliki uticaj na to koliko staro se osećate i ne radi se samo o dugoročnim obrascima spavanja, kažu naučnici iz Instituta Karolinska.
Pored prostog osećaja veće starosti, percepcija da ste stariji više godina može uticati na vaše zdravlje, podstičući nezdravu ishranu, smanjujući fizičku aktivnost i volju za socijalizaciju i sticanje novih iskustava.
Istraživači su izveli dve studije. U prvoj je 429 osoba starosti od 18 do 70 godina odgovaralo na pitanja o tome koliko staro se osećaju i koliko noći su loše spavali tokom proteklog meseca. Njihova pospanost je takođe ocenjena u skladu sa standarnom skalom korišćenom u psihološkom istraživanju.
Za svaki dan lošeg spavanja dobrovoljci su se osećali u proseku tri meseca starije, dok su se oni bez prijavljenih loših spavanja u proteklom mesecu osećali u proseku skoro šest godina mlađe od svoje stvarne starosti. Nije bilo jasno, pak, da li je loše spavanje uzrok da se ljudi osećaju starije ili obrnuto.
U drugoj studiji, 186 dobrovoljaca starosti od 18 do 46 godina je ispitano koliko staro se osećaju nakon dve noći dovoljnog spavanja (kad su ostajali u krevetu devet sati obe noći) i nakon dve noći kad su spavali samo četiri sata. Posle dve noći ograničenog spavanja, učesnici studije su se osećali u proseku 4,44 godine starije nego posle dovoljnog spavanja. Osećaj veće starosti bio je, što nije iznenađujuće, povezan sa osećajem veće pospanosti.
"Ako želite da se osećate mlado, najvažnije je da zaštitite svoje spavanje", kažu autori.
Psiholozi su opisali razlike u reakcijama ljudi na gubitak sna u zavisnosti da li su jutarne osobe, koje se bude i odlaze na spavanje rano, ili noćne osobe, koje ustaju kasno i odlaze na spavanje kasno. Noćne osobe su se obično osećale starije čak i nakon dovoljnog sna, ali su jutarnje osobe bile jače pogođene u osećaju koliko su stare kad je njihovo spavanje poremećeno.
Nalazi bi, ukoliko budu potvrđeni, mogli biti od koristi. Važno je shvatiti koliko je subjektivna starost rastegljiva. Ako možemo učiniti da se ljudi osećaju mlađe, oni bi mogli imati prateće koristi, poput veće spremnosti na nova iskustva, društvene aktivnosti i fizičke aktivnosti, kažu istraživači.
Treba ispitati da li ovi nalazi važe za starije ljude. Buduće istraživanje bi takođe trebalo da ispita te mehanizme tokom vremena. Studija nam govori da loše spavanje može uticati na to kako se osećamo narednog dana. Međutim, koji su kumulativni efekti lošeg spavanja mesecima i godinama?
Nedovoljno ili loše spavanje je važno za ponašanja u životu koja utiču na dugoročno zdravlje. Spavanje je jedno izmenljivo ponašanje sa neposrednim, primetnim efektom na zdravlje. Uticaji loše ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti primete se tek posle nekog vremena. Uticaj lošeg sna je neposredan i deluje na sva druga životna ponašanja.
U posebnoj studiji, u trajanju od 10 godina i sa više od 4.000 Evropljana, otkriveno je da oni koji dosledno vežbaju 2-3 puta nedeljno imaju znatno manji rizik od insomnije nego neaktivni ljudi i da su sposobniji da ostvare preporučenih 6-9 sati spavanja svake noći.
Dobrovoljci iz 21 mesta u devet zemalja praćeni su 10 godina. Oni koji su vežbali dva ili više puta nedeljno, barem sat vremena nedeljno, imali su 42% manji rizik od problema da zaspu nego neaktivni ljudi, a 55% više šansi da budu "normalni spavači" sa zdravom količinom sna svake noći.
Ova studija ima dug period praćenja, 10 godina, i snažno ukazuje da bi doslednost u fizičkoj aktivnosti mogla biti značajan faktor u optimizaciji dužine spavanja i redukovanju simptoma nesanice.
(Telegraf Nauka/Guardian)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.