Čovečanstvo je konačno bacilo pogled na deo Sunca koji ranije nije viđen

Radi se o južnom polu Sunca, a naš prvi pogled na taj region je zasluga odvažnog manevra Solarnog orbitera.

„Sunce nam je najbliža zvezda, omogućilo je život i može da poremeti moderne svemirske i zemaljske energetske sisteme, tako da je bitno da razumemo kako funkcioniše i naučimo da predviđamo njegovo ponašanje“, kaže Kerol Mandel iz Evropske svemirske agencije (ESA). „Ova nova izuzetna viđenja su početak novog doba solarne nauke“.

Preporučujemo

Polovi Sunca su odavno opsesija solarne fizike. Poput drugih planeta u solarnom sistemu, Zemlja kruži manje-više oko Sunčevog ekvatora. Kao i većina solarnih instrumenata. Ovo znači da nikad nismo imali čist pogled na gornju i donju stranu naše zvezde.

To je problem zbog više razloga, naročito zato što se, svakih 11 godina, ti polovi preokreću i severni i južni polaritet se obrnu. Ne razumemo dobro zašto se taj proces dešava. Dobar, jasan pogled na polove dao bi mnogo novih informacija koje bi pomogle naučnicima da to shvate.

Solarni orbiter je konačno napravio dosad najbolji korak u pravcu postizanja takvog pogleda. Takođe, tajming je savršen za ovu opservaciju: Sunce izlazi iz solarnog maksimuma, perioda u kom se dešava polarno obrtanje. U februaru 2025, letelica, koja obično juri oko sredine Sunca, pomerila je svoju orbitu za 17 stepeni – dovoljno da se konačno vidi pol.

Ranije su letelice naginjale svoje orbite do sedam stepeni, sa izuzetkom „Julisiza“, koji nije imao opremu za snimanje kad je izveo tri leta direktno iznad Sunčevih polova između 1994. i 2008.

„Nismo znali šta tačno da očekujemo od ovih prvih opservacija. Sunčevi polovi su bukvalno nepoznata teritorija“, kaže Sami Solanki iz Instituta Maks Plank za istraživanje solarnog sistema.

Foto: ESA & NASA/Solar Orbiter/PHI, EUI and SPICE Teams, CC BY-SA 3.0 IGO

Tri instrumenta za snimanje su detaljno zabeležila solarni južni pol. Polarimetrijski i helioseizmički instrument (PHI) pregledao je magnetna polja Sunca manifestovana polarizacijom njegove svetlosti. Ekstremni ultraljubičasti instrument (EUI) izveo je opservacije u specifičnim talasnim dužinama radi snimanja finih struktura u solarnoj atmosferi. Instrument za spektralno snimanje koronalne sredine (SPICE) beleži opservacije u ultraljubičastom i ekstremnom ultraljubičastom području isputujući temperaturu i sastav solarne korone.

Magnetno polje na južnom polu je bilo fascinantna zbrka tokom opservacionog perioda Solarnog orbitera, sa mešavinom i severnog i južnog polariteta.

Dok se polarno obrtanje smiruje, jedan polaritet će jačati, a drugi slabiti, sve do solarnog minimuma, kad će magnetno polje biti u svom najuređenijem stanju pre nego što ponovo počne da se cepa.

SPICE je pratio kretanje jona ugljenika u regionu solarne koronalne krune kao oblasti tranzicije, gde se temperatura brzo povećava za hiljade stepeni. Mape pokazuju kako su joni distribuirani i koliko brzo su se kretali od Solarnog orbitera ili ka njemu u vreme opservacije.

Kako se čestice kreću u solarnoj atmosferi je bitno za razumevanje solarnog vetra – konstantnog toka naelektrisanih čestica koji duva od Sunca u solarni sistem.

Svemirska letelica je za kratko vreme sakupila dovoljno podataka da naučnici budu zauzeti godinama. Ti podaci su, pak, samo početak. Solarni orbiter će nastaviti da kruži oko Sunca sa nagnutošću od 17 stepeni do decembra 2026, kad će povećati nagnutost na 24 stepena, a na 33 stepena u junu 2029.

„Ovo je samo prvi korak Solarnog orbitera na ‘stepeništu do nebesa’“, kaže Danijel Miler iz ESA. „Tokom narednih godina će se letelica još pomeriti iz ekliptične ravni radi sve boljeg pogleda na Sunčeve polarne oblasti. Ti podaci će transformisati naše shvatanje Sunčevog magnetnog polja, solarnog vetra i solarne aktivnosti“.

(Telegraf Nauka/Yahoo)