Crna smrt razorila Evropu: Zapisi iz 13. veka otkrivaju kako se kuga raširila

Zapisi hroničara i lekara iz 13. veka sugerišu da je bubonska kuga bila umešana u epidemije skoro ceo vek pre Crne smrti, pandemije za koju se veruje da je ubila između trećina i polovine evropskog stanovništva, pokazala je nova studija objavljena u žurnalu Medical History. Yersinia pestis, bakterija koja izaziva ovu bolest, najverovatnije je došla na Bliski istok skoro 100 godina pre katastrofalnih događaja u Evropi između 1346. i 1351, saopštio je Univerzitet u Ekseteru.

Neki stručnjaci odavno veruju da se kuga pojavila u zapadnoj Evroaziji nekoliko decenija pre Crne smrti. Yersinia pestis se tiho raširila među lokalnim insektima i pacovima, a onda postepeno, pred stresom klimatskih promena, eksplodirala 1346.

Preporučujemo

Nova studija, koju su sprovele dr Monika H. Grin, nezavisna naučnica, i Nahjan Fensi, profesor Univerziteta u Ekseteru, nadogradila je ranije radove dokumentovanja kuge u seriji epidemija u zapadnoj Aziji u drugoj polovini 19. veka. Ispitali su desetine hronika, religijskih i medicinskih tekstova pisanih pre 1348.

U ranijoj studiji već su pokaali više primera bolesti slične kugi u zapadnoj Aziji, a sada su praćenjem opisivanih simptoma pokazali da je zaista opisivana bolest koju izaziva bakterija Yersinia pestis, čiju evolucionu istoriju genetičari upravo proučavaju.

- U 13. veku, naravno, nije bilo mikroskopa i načina da se otkrije bakterija kao uzrok bolesti. Savremeni hroničari verovali su da su epidemije izazivali mijazmi, loš vazduh koji se uzdizao sa mesta raspadanja leševa, poput velikih bitaka. Epidemije kuge u Siriji, Iraku i Egiptu do 1260. povezane su sa mongolskim osvajanjem Bagdada 1258, kada je epidemija zabeležena među mongolskim trupama – rekao je profesor Fensi.

Pružaju dodatne dokaze o dolasku kuge u zapadni Iran, Irak i Egipat sredinom 13. veka, ali su i osmislili način povezivanja istorijskih izvora i moderne genetike u rekonstrukciji bakterije kuge i njenog dolaska u novo okruženje.

- Veoma je važno pažljivo ispitati kako se patogeni organizmi šire. Kuga je primarno bolest pacova, a u istorijskim izvorima se pojavljuje samo kada pređe na ljude. Da bi do toga došlo potrebni su i prenosioci poput buva ili vašaka. Produžene epidemije, poput Crne kuge, mogle su da se dese samo nakon što je bakterija našla pogodne domaćine i prenosioce – rekao je prof. Fensi.

Dr Grin dodaje da se sada zna da je soj bakterije Yersinia pestis koji je stigao u Evropu 14. veka bio blisko povezan sa onim koji se i danas pronalazi u mrmotima centralne Azije.

- Ovaj mehanizam može da se objasni snabdevanjem trupa žitaricama. Ali šta se desilo onda? Ljudi srednjeg veka nisu imali predstavu o mikrobima, pa se bakterije ne spominju u izvorima. Ali kada hroničari napišu „pomor“ i širenje buva samo 25 godina pre Crne smrti, na to moramo da obratimo pažnju – rekla je ona.

(Telegraf Nauka/University of Exeter)