Veruje se da je ovo NAJBESMISLENIJI RAT u istoriji: Da li je to istina? Evo šta kaže istoričar

Istorija čovečanstva je istorija ratova. Neki sukobi su vođeni zbog resursa, drugi iz obesti, treći iz osvete… Ali Rat za kofu vođen 1325. mnogi smatraju najbesmislenijim u istoriji.

Međutim, da li je priča o ovom ratu istinita?

Preporučujemo

„Se non è vero, è ben trovato. Čak i ako nije istinita, priča je dobro zamišljena. Ova tradicionalna italijanska poslovica može da se primeni na dobar deo ljudske istorije. Jedan takav živopisan događaj bio je Rat za kofu iz 14. veka između italijanskih gradova Bolonje i Modene. Priča kaže da je posle godina napetosti, grupa Modenjana ušla u Bolonju i ukrala kofu sa gradskog bunara. Bolonjci su zahtevali da se kofa vrati, ali je vladar Modene to odbio, nakon čega je usledio rat, koji je kulminirao pobedom Modenjana u bici kod Capolina 1325. godine. To je zanimljiva priča, ali da li je istinita?“ napisao je za The Conversation Kenet Bartlet, profesor istorije na Univerzitetu u Torontu i dodao:

Kofa se i dalje čuva u Modeni... Foto: Universal Archive/Universal Images Group / Universal images group / Profimedia

„Stvarnost je da su se ova dva grada nalazila na suprotnim stranama ideološke podele koja je karakterisala severne italijanske države od početka 12. veka. U korenu sukoba bila je borba za moć i vlast nad Evropom, koja je suprotstavila pape i Sveto rimsko carstvo.“

Gvelfi i gibelini

Kako podseća Bartlet, nakon propasti Zapadnog rimskog carstva u 5. veku, Italija je pretvorena u mozaik malih država. Vladari gradova-država tražili su saveze sa silama koje bi mogle da odbrane i legitimizuju njihovu vlast. Ali ko je imao moć da dodeli pravo na vladavinu u tim, često nestabilnim i nasilnim vremenima?

„Jedan pretendent na tu ulogu bio je car Svetog rimskog carstva, koji je polagao pravo na autoritet drevnog Rimskog carstva nakon krunisanja Karla Velikog u Katedrali Svetog Petra 800. godine. Drugi je bio papa, koji je tvrdio da ima univerzalnu vlast nad hrišćanskim svetom kao naslednik Svetog Petra, Hristovog namesnika na Zemlji i zakonitog primaoca rimske carske vlasti“, naveo je Bartlet.

Pravna tvrdnja papstva, naglasio je istoričar, zasnivala se na jednom od najvećih falsifikata u istoriji - Konstantinovoj darovnici.

„To je navodno bio dokument koji je Konstantin Veliki, prvi hrišćanski car Rima, izdao papi Silvestru I pre nego što je car preselio svoju prestonicu u Konstantinopolj 330. godine. Darovnicom je papi dodeljena puna carska vlast u znak zahvalnosti za izlečenje cara od lepre i njegovu ulogu u vođenju latinskog hrišćanskog carstva na Zapadu. Iako nema dokaza o postojanju darovnice pre 8. veka, ona je nekad bila prihvaćena. Nije dokazano da je reč o falsifikatu sve do sredine 15. veka, kada je italijanski učenjak i sveštenik Lorenco Vala tekstualnom analizom otkrio da je lažna. Oni koji su vrhovni autoritet videli u papstvu nazivali su se gvelfi, što je italijanizovani naziv bavarske kuće Velf. Oni koji su podržavali careve Svetog rimskog carstva nazivali su se gibelini, što je još jedna italijanizacija nemačke reči Vaiblingen, imena zamka i bojnog pokliča kuće Hoenštaufen, porodice koja je najozbiljnije ugrozila papstvo u 12. veku“, napisao je Kenet Bartlet.

Kako dodaje, ova ideološka podela nije bila samo apstraktni odraz različitih koncepata suvereniteta. Bila je to praktična podela, često određena klasom, položajem, događajima i prilikama.

„Ako je vaš neprijatelj bio gvelf, vi ste bili gibelin; ako bi uzurpator zbacio rivala koji je bio gibelin, on bi se proglasio gvelfom, čime bi odmah dobio podršku unutar i izvan grada. Ova borba između gvelfa i gibelina bila je stvarni uzrok Rata za kofu. Bolonja je bila vodeći gvelfski grad, kasnije deo Papske države, i čuvala je prolaze kroz Apenine u Italiji. Modena je bila država koja je zavisila od podrške careva Svetog rimskog carstva, koji su ulazili u Italiju i dodeljivali vlast svojim pristalicama. Pošto su se ova dva grada nalazila na ivicama te podele, napetost je bila neizbežna, što je dovelo do priče o ukradenoj kofi. Ali stvarnost je bila mnogo dublja i opasnija“, napisao je Bartlet i dodao:

„Daleko verovatniji uzrok rata nije bila krađa kofe, već zauzimanje bolonjske tvrđave Monteveljo od strane Modene u septembru 1325, što je predstavljalo ozbiljnu pretnju odbrani Bolonje i razlog za traženje odmazde. Nakon godina koškanja na granici, zauzimanje Montevelja bila je kap koja je prelila čašu. Dva grada i njihovi suparnički pogledi na svet bili su u sukobu, pa se svaka mala pobeda slavila. U novembru 1325. znatno malobrojnija vojska Modene sukobila se sa armijom Bolognje kod Capolina. Papa je ekskomunicirao modenjanskog vođu, proglasivši ga pobunjenikom protiv boga.“

Podrugljivi ep

Bolonjci su bili brojniji, ali uglavnom neobučeni, naglasio je Bartlet, dok su Modenjani imali profesionalne nemačke vojnike koje je poslao car. Rezultat je bila odlučujuća pobeda Modene, sa mnogo žrtava na bolonjskoj strani.

Ilustracija za ep pesnika Alesandra Tasonija - La Secchia rapita... Foto: The History Collection / Alamy / Profimedia

„Takve pobede često rađaju popularne mitolove, a priča o kofi je jedna od njih. Daleko je verovatnije da je kofa uzeta posle bitke, a ne pre, a njena simbolika je kodifikovana u 17. veku stvaranjem podrugljivog epa pesnika Alesandra Tasonija - La Secchia rapita. Do današnjeg dana, mnogi ljudi i dalje veruju u tu priču. U Modeni je originalna kofa ponosno izložena u gradskoj većnici, a replika u Tornju Girlandina u katedrali, gde se original čuvao vekovima“, naveo je profesor istorije i zaključio:

„Istorija i mit su često samo različite narativne tehnike, i obe se mogu koristiti za podsticanje nacionalnog ponosa i kohezije, kao i za slavljenje događaja koji su definisali jedan narod. To je značaj Rata za kofu, stvarnog rata sa stvarnim uzrocima, koji danas karakterišu šarmantni, mada malo verovatni, postupci dalekih, ali ne i zaboravljenih predaka.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)