Besni tinejdžeri brže stare

Tinejdžeri koji često ispoljavaju bes prema drugima mogu se suočiti sa trajnim posledicama po fizičko zdravlje kasnije u životu. To je pokazalo je novo istraživanje, saopštilo je Američko udruženje psihologa (APA).

Studija je utvrdila da je agresivno ponašanje u ranoj adolescenciji povezano sa bržim biološkim starenjem i višim indeksom telesne mase (ITM) do 30. godine.

Preporučujemo

- Ova studija ističe potencijalne trajne zdravstvene posledice koje proističu iz društvenih izazova koji se javljaju u ranoj adolescenciji. Ubrzano starenje je povezano sa povećanim rizikom od budućih bolesti koronarnih arterija, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, upala, pa čak i rane smrti – rekao je Džozef Alen, istraživač doktor nauka sa Univerziteta u Virdžiniji.

Studija, objavljena u žurnalu Health Psychology, pratila je 121 učenika (46 muškaraca i 75 žena) iz prigradskih i gradskih zajednica na jugoistoku Sjedinjenih Država. Istraživači su pratili učesnike od njihove 13. godine do odraslog doba, prikupljajući samoprocene o agresiji, izveštaje roditelja o porodičnim konfliktima i izveštaje vršnjaka o ponašanju u odnosima. Kada su učesnici napunili 30 godina, istraživači su procenili biološko starenje koristeći biomarkere iz krvi.

- Ukupno je bilo 12 markera, koji su uključivali C-reaktivni protein, šećer u krvi, broj belih krvnih zrnaca... Zatim smo koristili nedavno razvijen algoritam koji kombinuje sve njih i daje procenu biološke starosti osobe, za koju se ispostavilo da je bolji prediktor njihovog zdravlja i eventualnog mortaliteta od njihove stvarne hronološke starosti - rekao je Alen.

Biološko starenje je mereno pomoću dve proverene metode: Klemera-Doubal pristupa i PhenoAge-a. Obe metode kombinuju pokazatelje kao što su krvni pritisak, upalni procesi, glukoza, holesterol i funkcija imunog sistema kako bi procenile koliko staro izgleda telo osobe u poređenju sa njenim stvarnim godinama.

- Obe metode su pokazale da viši nivoi agresije u ranoj adolescenciji predviđaju naprednije biološko doba do 30. godine, čak i nakon uzimanja u obzir pola, prihoda porodice, ozbiljnih bolesti u detinjstvu i telesne građe u adolescenciji - rekao je Alen.

Zanimljivo je da su istraživači takođe otkrili da su muškarci i pojedinci iz porodica sa nižim primanjima pokazali znake bržeg biološkog starenja. Dalja analiza je sugerisala da su ovi obrasci povezani sa poteškoćama u odnosima. Dečaci su imali više konflikata sa svojim očevima, dok su tinejdžeri iz porodica sa nižim primanjima češće pokazivali neprijateljsko ponašanje prema vršnjacima.

Foto: Shutterstock

Važno je napomenuti da sama rana agresija nije predviđala brže starenje osim ako nije dovela do stalnih problema u odnosima kasnije u životu, navodi Alen. Tinejdžeri koji su pokazivali viši nivo agresije imali su veće šanse da se svađaju sa roditeljima i loše postupaju prema prijateljima kako su postajali stariji. Ti neprestani problemi u odnosima — a ne sama rana agresija — bili su ono što je na kraju predvidelo ubrzano starenje.

- Ova studija ne dokazuje da tinejdžerska agresija direktno uzrokuje brže starenje. Drugi faktori koje nismo merili takođe mogu igrati ulogu, i verovatno je da je ono što je zaista važno to kako se ta rana ponašanja pretvaraju u kasnije probleme u odnosima. Takođe još ne možemo reći da li razliku prave agresivni postupci, neprijateljski stavovi ili mešavina oba - rekao je Alen.

Ipak, nalazi sugerišu da rani problemi u odnosima mogu poslužiti kao znaci upozorenja za dugoročne zdravstvene rizike, smatra Alen. Oni takođe ističu važnost pomaganja adolescentima da razviju zdravije odnose rano u životu, što su napori koji bi mogli koristiti i mentalnom i fizičkom zdravlju duboko u odraslom dobu.

- Adolescenti su često ismevani jer svoje odnose tretiraju kao pitanja života i smrti. Ovi nalazi sugerišu da su, na neki način, zaista u pravu; odnosi koji počinju u adolescenciji, a posebno obrasci konflikata i agresije koji tada nastaju, zaista imaju dugoročne fundamentalne implikacije na fizičko zdravlje - rekao je Alen.

(Telegraf Nauka/American Psychologival Association)