Napravljeni implantati koji povećavaju mišiće, jačaju kosti, usporavaju starenje… I sve to bez vežbanja

Istraživači su napravili implantate za mišiće koji mogu da povećaju mišićnu masu, snagu i gustinu kostiju, ali i usporе promene povezane sa starenjem. I sve to bez vežbanja.

Bar je to pokazalo istraživanje objavljeno u žurnalu Nature Aging.

Preporučujemo

Naravno, trenutno je reč samo o konceptu testiranom na miševima, ali ako se primeni sa životinja na ljude, moglo bi da pomogne u sprečavanju gubitka mišića usled starenja, hroničnih medicinskih stanja i kod osoba vezanih za krevet, kažu autori, piše Nature.

Gubitak mišićne mase pogađa mnoge, posebno starije osobe, ali ne postoje dobra rešenja za ovo stanje osim vežbanja, kaže Ših-Čang Ng, koautor studije i biolog na Institutu za matične ćelije i regenerativnu medicinu u Pekingu.

- Ali ispostavlja se da su ljudi kojima je vežbanje najpotrebnije često upravo oni koji nisu u stanju da vežbaju - kaže on.

Mišićni graft

Korišćenje mišićnog grafta za oponašanje vežbanja je intrigantna premisa, kaže Džejms Vajt, fiziolog sa Univerziteta Djuk u Daramu, Severna Karolina. Međutim, ljudima bi verovatno bilo potrebno više mišićnih graftova po celom telu da bi se postigle prednosti viđene kod miševa. Za one koji su krhki, nepokretni ili stariji – upravo za ljude kojima bi ovi graftovi bili potrebni – podvrgavanje nekoliko invazivnih procedura bilo bi nepoželjno, kaže Vajt.

Da bi napravili implantate, nazvane miograftovi, istraživači su uzeli matične ćelije iz mišića kvadricepsa miševa. Zatim su izolovali i uzgajali matične ćelije u laboratoriji kako bi dobili mišićne ćelije. One su ubrizgane pod kožu na leđima životinja, pri čemu je svaki miš dobio sopstvene ćelije kako imunosistem ne bi odbacio strani graft. Presađene ćelije formirale su organizovano mišićno tkivo blizu mesta ubrizgavanja, koje se kontinuirano kontrahovalo i razvilo krvne sudove. Graftovi su preživeli nekoliko meseci pre nego što su istraživači prikupili uzorke tkiva za proučavanje.

Otkrili su da su odrasli miševi starosti između osam i deset nedelja sa miograftovima razvili deblja mišićna vlakna nego kontrolne životinje koje nisu imale implantate. Njihovi mišići su takođe pokazali promene koje ukazuju na smanjenu upalu i nakupljanje masti.

Stariji miševi

U odvojenim eksperimentima na starijim miševima, starim oko godinu i po dana, životinje su takođe imale veći udeo mišićne mase osam nedelja nakon transplantacije u poređenju sa miševima koji nisu primili miograft. Nakon 15 nedelja, životinje sa miograftovima su imale i veću gustinu kostiju od kontrolne grupe. Stariji miševi sa graftovima takođe su pokazali bolje rezultate na testovima fizičke funkcije; trčali su duže i imali veću snagu stiska.

Istraživači su takođe hranili posebnu grupu miševa hranom bogatom mastima kako bi izazvali gojaznost. Nakon 16 nedelja, miševi sa miograftovima imali su veći udeo mišićne mase i manji udeo masnog tkiva u poređenju sa kontrolnim životinjama. Takođe su imali niži nivo glukoze u krvi i manji porast holesterola.

Tretman je takođe bio povezan sa manjim znacima sistemske upale – kao što je manji broj belih krvnih zrnaca (leukocita). Ostali efekti uključivali su niži nivo triglicerida, smanjeno oštećenje jetre i veću potrošnju energije u poređenju sa kontrolnim miševima. Miograftovi su takođe povezani sa poboljšanim kognitivnim funkcijama kod starijih miševa. U testu lavirinta, miševi sa implantatima provodili su više vremena istražujući nepoznate delove lavirinta nego miševi bez graftova, kaže Ng.

Ng kaže da neke od prednosti viđenih kod miševa sa miograftovima verovatno potiču od lučenja miokina – proteina koji se oslobađaju tokom kontrakcije mišića – a koji su povezani sa mnogim pozitivnim efektima vežbanja, kao što su smanjena upala i bolje zdravlje mozga. Miograft kontinuirano luči proteine koje bi čovek obično dobio tek nakon sati vežbanja, kaže Ng.

Dug put do ljudi

Primena ovog implantata na ljudima biće dug put, kažu istraživači. Meritksel Huh, biolog za matične ćelije sa Instituta za molekularnu ćelijsku biologiju i genetiku Maks Plank u Drezdenu, kaže da studija pokazuje da miograftovi imaju terapijski efekat. Međutim, nije jasno da li je glavni pokretač tih efekata kontinuirana mišićna kontrakcija, lučenje miokina ili kombinacija oba, kaže ona. Potrebne su dodatne studije kako bi se razjasnio sam mehanizam, dodaje ona.

Gordon Linč, istraživač biologije mišića sa Univerziteta u Melburnu u Australiji, kaže da bi voleo da vidi eksperimente koji ispituju da li transplantacija miograftova donosi koristi miševima sa mišićnim bolestima, kao što je Dišenova mišićna distrofija.

Ng je uveren da njihova laboratorija može da testira miograftove na ljudima i trenutno je u pregovorima sa lekarima radi postavljanja prvih kliničkih ispitivanja.

(Telegraf NAUKA/Nature)