Vreme čitanja: oko 2 min.
Tajna najbrže životinje na svetu konačno otkrivena: Evo kako težina i veličina utiču na brzinu
Vreme čitanja: oko 2 min.
Gepard od oko 50 kilograma ima pravu veličinu potrebnu za dostizanje maksimalne brzine
U životinjskom svetu postoje velike razlike. Dok se neke ključne osobine poput snage, dužine udova, životni vek i veličine mozga obično povećavaju s veličinom životinje, brzina je najveća kod životinja srednje veličine, kakva je i najbrža kopnena životinja na svetu - gepard. Da bi otkrili zašto, istraživači s Imperijalnog koledža Londona, Harvarda, Univerziteta u Kvinslendu i Univerziteta Sunčane doline napravili su fizički model toga kako mišići, univerzalni pokretač, ograničavaju najveću brzinu kopneniih životinja.
- Najbrže životinje nisu ni ogromni slonovi ni sitni mravi, već one osrednje veličine, poput geparda. Zašto najveća brzina nije u skladu sa obrascima koji kontrolišu većinu drugih aspekata anatomije i performansa životinja? – rekao je dr Dejvid Labont, glavni autor studije i istraživač Imperijalnog koledža Londona, u saopštenju.
Preporučujemo
Mužjaci su veći od ženki, zar ne?
Ova vrsta postojala je još u doba dinosaurusa: Živi fosil ima džinovsku vilicu i oštre zube
Njihova otkrića sugerišu da ne postoji samo jedno ograničenje najveće brzine, kako se prethodno mislilo, već dva – koliko brzo se mišići kontrakuju i koliko je dugačka njihova kontrakcija. Maksimalnu brzinu koju životinja može da dostigne utvrđuje jedna od ove dve granice, koja god da se prva dostigne, a tu granicu utvrđuje veličina životinje.
- Ključ našeg modela je otkriće da maksimalnu brzinu određuje i to koliko brzo se mišići kontrakuju i to koliko mogu da se skrate tokom kontrakcije. Životinje poput geparda nalaze se na fizičkoj tački od oko 50 kilograma, gde se ove dve granice poklapaju. Ove životinje su najbrže i mogu da dostignu brzinu do 104 kilometra na sat – rekao je Kristofer Klemente, koautor studije i profesor Univerziteta Sunčane obale i Univerziteta Kvinslenda.
Studija je objavljena u Nature Communications.
Prvo ograničenje, nazvano granica kapaciteta kinetičke energije, sugeriše da mišiće manjih životinja ograničava koliko brzo mogu da se kontrakuju. Manje životinje generišu relativno veću silu u odnosu na svoju težinu, pa je za njih trk kao pokušaj da ubrzaju u nižoj brzini dok jure biciklom nizbrdo.
Drugo ograničenje, nazvano granica radnog kapaciteta, sugeriše da mišiće većih životinja ograničava to koliko je dugačka njihova kontrakcija. Kako su velike životinje teže, njihovi mišići proizvode manje sile u odnosu na težinu, a trčanje liči na pokušaj ubrzanja dok se bicikla vozi uzbrdo u visokoj brzini.
- Za velike životinje poput nosoroga ili slonova trčanje je kao dizanje ogromne težine jer su njihovi mišići relativno slabiji, a gravitacija zahteva višu cenu. Rezultat toga je da što su životinje veće to postaju sporije – rekao je dr Piter Bišop sa Harvarda, koautor studije.
Da bi proverili svoj model, istraživači su uporedili predviđanja modela sa podacima o brzini 400 kopnenih životinja, od velikih sisara, preko guštera do paukova i insekata. Ovaj model pokazao je i da životinje teže od 40 tona ne bi mogle da se kreću. Najteža životinja danas je afrički slon, koji obično ima oko 6,6 tona, ali su neki kopneni dinosaurusi imali i do 40 tona.
(Telegraf Nauka / Imperial)
Povezane vesti
„Ženke ne biraju fine, već agresivne mužjake“: Šokantno otkriće o „hipicima među primatima“
Migratorne životinje uče iz iskustva
O tom delu Zemlje znamo manje nego o površini Marsa: Naučnici iz vazduha i svemira ispituju misterioznu oblast
Kako poplave ubijaju i mnogo nakon što se voda povuče: Jezivi podaci desetogodišnje studije
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
