Ne možete da spavate? Insomnija povezana sa ubrzanim starenjem mozga

Ljudi sa hroničnom insomnijom mogu doživeti brže propadanje veština pamćenja i mišljenja tokom starenja – zajedno sa promenama mozga koje se mogu videti prilikom snimanja – u poređenju sa ljudima bez hronične insomnije, kaže studija objavljena u žurnalu Neurology.

Studija otkriva da ljudi sa hroničnom insomnijom – problemima sa spavanjem barem tri dana nedeljno tokom četiri meseca ili više – imaju 40% veći rizik od razvoja blagih kognitivnih oštećenja ili demencije nego ljudi bez insomnije, što je ekvivalentno dodatnom starenju od 3,5 godina. Studija ne dokazuje da insomnija uzrokuje starenje mozga, već samo pokazuje postojanje asocijacije.

Preporučujemo

„Insomnija utiče ne samo na to kako se osećate sledećeg dana, već može uticati i na zdravlje mozga tokom vremena“, kažu naučnici iz Klinike Mejo u Ročesteru u Minesoti. „Osmotrili smo brže propadanje veština mišljenja i promene u mozgu, što sugeriše da bi hronična insomnija mogla biti rani znak upozorenja ili čak doprinositi budućim kognitivnim problemima“.

Studija je pratila grupu kognitivno zdravih starijih osoba – 2.750 ljudi prosečne starosti 70 godina – tokom 5,6 godina u proseku. Od njih, 16% je imalo hroničnu insomniju.

Na početku studije, učesnicima je postavljeno pitanje da li su spavali više ili manje nego obično tokom protekle dve nedelje. Takođe su radili godišnje testove mišljenja i pamćenja, a nekima je snimljen mozak u potrazi za hiperintenzivnostima bele mase – oblastima gde je oboljenje malih sudova možda oštetilo moždano tkivo – i amiloidnim plakovima, proteinom koji se može nagomilati i povezan je sa Alchajmerovom bolešću.

Tokom studije, 14% ljudi sa hroničnom insomnijom razvilo je blago kognitivno oštećenje ili demenciju, naspram 10% onih bez insomnije.

Nakon uračunavanja faktora kao što su starost, visok krvni pritisak, upotreba lekova za spavanje i dijagnoza apneje u snu, zaključeno je da ljudi sa insomnijom imaju 40% više šansi da razviju blago kognitivno oštećenje ili demenciju. Takođe su pokazali brža pogoršanja u testovima za merenje različitih veština mišljenja.

Ljudi koji su prijavili da spavaju manje nego obično imali su veću verovatnoću da će postići niže rezultate na kognitivnom testu na početku studije, slično kao da su četiri godine stariji. Takođe su imali više hiperintenzivnosti u beloj masi i amiloidnih plakova. Amiloidni efekat je bio sličan onome što se viđa kod ljudi sa APOE ε4 genom, poznatim genetskim faktorom rizika.

S druge strane, ljudi koji su prijavili da spavaju više nego obično imali su veću verovatnoću za manje hiperintenzivnosti u beloj masi na početku studije.

Neke grupe su bile naročito ranjive. Učesnici sa genom APOE ε4 – povezanim sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti – pokazali su oštrije propadanje veština pamćenja i mišljenja.

„Naši nalazi sugerišu da insomnija može uticati na mozak na različite načine, uključujući ne samo amiloidne plakove, već i male sudove koji snabdevaju mozak krvlju“, kažu autori studije. „To pojačava značaj tretiranja hronične insomnije – ne samo radi popravljanja kvaliteta sna, već i radi moguće zaštite zdravlja mozga dok starimo. Naši rezultati takođe doprinose sve većem broju dokaza da kod spavanja nije u pitanju samo odmor – u pitanju je i zdravlje mozga“.

Ograničenje studije bilo je to što su dijagnoze insomnije dolazile iz medicinskih dosijea, koji ne obuhvataju nedijagnostikovane slučajeve ili ne pokazuju koliko su simptomi ozbiljni.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)