Oktopodi u akciji: Novo istraživanje u divljini prikazuje pokrete udova oktopoda

Oktopodi su među neurološki najsloženijim beskičmenjacima, poznati po svojoj spretnosti. Njihovih osam udova omogućavaju im da uhvate skriveni plen, da komuniciraju, istražuju i čak da se pare u raznim sredinama.

Iako su oktopodske „ruke“ među najfleksibilnijim strukturama u prirodi, njihov pun opseg kretanja je retko izučavan u divljini – naročito u nizu podvodnih staništa.

Preporučujemo

Nova studija Koledža za nauku Atlantskog univertiteta Floride, u saradnji sa Morskom biološkom laboratorijom u Vuds Holu, predstavlja sveobuhvatan prikaz kako oktopodi koriste svoje udove u prirodnim staništima. Analizirajući pokrete udova u raznim sredinama, ovo je prva studija koja povezuje pokrete udova sa čitavim životinjskim ponašanjima u složenim situacijama stvarnog sveta.

Nalazi pokazuju da je svaki ud sposoban za izvođenje svih tipova akcija. Međutim, postoji jasan obrazac podele: prednji udovi uglavnom koriste pokrete koji pomažu u istraživanju, dok zadnji udovi koriste pokrete koji prvenstveno podržavaju kretanje.

Osim toga, oktopodi su pokazali izuzetnu fleksibilnost – pojedinačni udovi izvode više pokreta simultano i različiti pokreti su koordinisani kod nekoliko udova, što pokazuje njihovu složenu motornu kontrolu.

„Posmatrajući oktopode u divljini, videli smo da koriste različite kombinacije akcija – ponekad samo jedan ud radi zadataka kao što je hvatanje hrane, a ponekad više udova udruženo radi ponašanja poput puzanja ili ‘padobranskog napada’, tehnike za lov“, kaže Čelsi Benis sa Atlantskog fakulteta Floride.

Istraživači su kvantifikovali skoro 4.000 pokreta „ruku“ u 25 video-snimaka tri vrste oktopoda iz šest različitih plitkovodnih staništa, pet na Karibima i jedno u Španiji. Identifikovali su 12 posebnih akcija u 15 ponašanja, sa jednom ili više od četiri osnovne deformacije uda: skraćivanje, izduživanje, savijanje i uvrtanje.

„Kad se kreću preko otvorenog prostora, oktopodi vešto koriste više udova da bi ostali skriveni od predatora – u obliku pokretnog kamena ili plutajuće morske trave“, kaže Benis. „Pored skupljanja hrane i kretanja, snaga i fleksibilnost udova su bitni za izgradnju brloga, odbijanje predatora i nadmetanje sa mužjacima tokom parenja. Raznovrsne sposobnosti omogućavaju oktopodima uspešan razvoj u širokom spektru staništa“.

Među skoro 7.000 osmotrenih deformacija udova, sva četiri tipa su viđena kod svakog uda. Međutim, otkriveno je da su različite oblasti svakog uda -proksimalna, medijalna i distalna – specijalizovane za određene tipove deformacije, što pokazuje sofisticiran nivo funkcionalne specijalizacije: savijanja se uglavnom dešavaju blizu vrhova, dok su izduživanja češća bliže telu.

„Verujem da morate ući u prirodni svet životinje koju proučavate. Rad na terenu je veoma naporan i potrebno je mnogo sreće da dođete do pravih prirodnih ponašanja“, kaže Rodžer Henlon iz Morske biološke laboratorije u Vuds Holu.

Šest životnih sredina oktopoda u studiji kretale su se od glatkog, peščanog morskog dna do vrlo složenih okruženja sa koralnim grebenima.

Razumevanje ovih prirodnih ponašanja povećava naše saznanje o biologiji oktopoda i otvara nove uzbudljive puteve na poljima kao što su neuronauka, ponašanje životinja i čak mekana robotika inspirisana ovim izuzetnim stvorenjima.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)