Koliko se muški oktopodi trude da zaštite krak koji im je potreban za parenje

Za parenje muških oktopoda jedan krak je važniji od ostalih. To je treći desni krak ili hektokotilus, koji se koristi za prenošenje sperme jer penis to ne može da uradi direktno.

Gubitak tog kraka može ozbiljno uticati na sposobnost očinstva, barem dok se novi ne regeneriše. Zato posebno paze da izbegnu oštećenje ili gubitak.

Preporučujemo

Iako postoji značajan broj istraživanja o tome kako izbegavaju predatore, a tako i smrt, vrlo malo studija se fokusira na to kako se štite od nesmrtonosnih povreda, kao što je gubitak uda. Naučnici već znaju da oktopodi drže svoj treći krak povučen, ali niko nije dokazao da li to rade namerno zbog zaštite od povrede.

Da bi došli do definitivnog dokaza, istraživači sa Univerziteta Nagasaki proučavali su japanske patuljaste oktopode (Octopus parvus) u divljini i u laboratoriji.

Otkriveno je da je u prirodnom staništu skoro 80% oktopoda izgubilo barem jedan krak. Međutim, postojala je velika razlika između polova. Dok su ženke gubile svoj treći desni krak jednako često kao bilo koji drugi, mužjaci su ga gubili znatno ređe.

Da bi ustanovili da li je to zato što se trude da ga zaštite, naučnici su izveli dva eksperimenta u laboratoriji. Životinje su u prvom eksperimentu suočene sa nepoznatim objektom. Dok su ženke koristile sve ruke kako bi opipale i proučile objekat, mužjaci su koristili samo sedam ruku. Potpuno su izbegavali korišćenje svog reproduktivnog kraka u cilju istraživanja.

U drugom eksperimentu, mali komad škampa je stavljen u mračnu rupu čiju unutrašnjost oktopodi nisu mogle da vide. Ovo predstavlja scenario iz stvarnog sveta kad ne znaju da li je unutra hrana ili gladan predator koji bi im mogao odgristi krak. Mužjaci su duže istraživali rupu svojim ostalim kracima pre nego što su konačno rizikovali sa reproduktivnim krakom, što sugeriše da je zaštitna strategija fleksibilna.

„Ovi rezultati snažno sugerišu da mužjaci O. parvus štite R3 krak, kopulatorni organ, u situacijama sa nepredvidivim rizicima“, kažu naučnici.

Istraživački tim smatra da je ovaj oprez verovatno odgovor na kratak život životinje. Tipično žive samo godinu ili dve i stoga čekanje više meseci da krak za parenje ponovo izraste ne mogu sebi priuštiti.

„Ponašanja sa ciljem izbegavanja rizika primećena kod mužjaka O. parvus u pogledu hektokotilusa smatraju se visokoadaptivnim ponašanjima“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)