Ovo nije školjka — ovo je izuzetno inteligentan predator koji pokušava da vas prevari

Ljušture su njihov omiljeni alat, ali će poslužiti i kokosi i flaše.

Oktopodi su majstori prerušavanja i obmane, a u tome je najbolji žilasti oktopod, koji uzima ljuske kokosa i druge predmete iz svog okruženja kako bi napravio prenosivo sklonište i masku.

Preporučujemo

Ova vrsta (Amphioctopus marginatus) koristi ljušture morskih organizama i ljuske kokosa kao sklonište i kao kamuflažu. Uvuče se u šupalj predmet, zatvori rupu svojim fleksibilnim pipcima i umiri se. Kad plen koji ne očekuje opasnost priđe previše blizu, oktopod iskače iz svog utvrđenja i napada, a zatim se povlači nazad na sigurno.

Verovatno je ovakvo ponašanje prvobitno evoluiralo sa upotrebom praznih ljuštura morskih stvorenja. Danas, međutim, oktopodi često koriste prazne ljuske kokosa koje su u more bacile obližnje priobalne zajednice. Postoje i dokazi da žilasti oktopodi počinju da koriste ljudski otpad, uključujući staklene boce, keramičke posude, metalne cevi, zarđale konzerve i plastične kontejnere.

Ovo nije samo puko oportunističko skrivanje, poput bube koja se zavlači ispod kamena. Istraživači su dokumentovali da žilasti oktopodi smišljeno skupljaju ljuske kokosa i nose ih preko morskog dna radi upotrebe u budućnosti. To ukazuje na složenu upotrebu alata — izuzetan podvig za jednog beskičmenjaka.

„Činjenica da se ljuštura prenosi radi buduće upotrebe, a ne kao deo specifičnog zadatka, razlikuje ovo ponašanje od drugih primera manipulisanja predmetima kod oktopoda, kao što je korišćenje kamenja za zagrađivanje ulaza u skrovište“, kaže se u studiji iz 2009.

„Otkriće ovog ponašanja sugeriše da čak i morski beskičmenjaci imaju ponašanja za koja smo mislili da su rezervisana samo za ljude“.

Poznat i kao kokosov oktopod, žilasti oktopod se može naći u zapadnom Pacifiku i Indijskom okeanu, od Australije do Indonezije. U plitkim tropskim vodama može se videti kako juri po morskom dnu u potrazi za škampima, krabama, školjkama i drugim plenom.

Neobično je što se često kreću po morskom dnu „hodajući“ na dva zadnja kraka, što ih čini jedinim poznatim primerom podvodnog bipednog kretanja. Tako će čak „hodati“ i dok nose svoju dragocenu ljušturu.

Kao da skupljanje ljuštura nije dovoljno, žilasti oktopodi takođe poseduju hromatofore — ćelije sa pigmentom koje im omogućavaju da menjaju boju i šare, kao mnogim drugim glavonošcima. Oktopodi menjaju boju da bi se kamuflirali, ali postoje jaki dokazi da se te promene boje koriste i za komunikaciju, što dodaje još jedan sloj njihovom impresivno složenom ponašanju.

(Telegraf Nauka/IFL Science)