„Ubijaju ih više nego što im je potrebno za hranu“: Magelanovi pingvini lak plen za pume povratnike

Da li je dobro štititi jednu vrstu životinja ako to može biti štetno po druge, posebno u ekosistemima koji se još oporavljaju od štetnog ljudskog uticaja? Ovo je dilema s kojom se suočavaju u Nacionalnom parku Monte Leon, na obalama Patagonije u Argentini.

Otkako je u južnoj Argentini 1990. napuštena ispaša stoke, pume (Puma concolor) su se vratile u oblasti koje su ranije naseljavale. To ih je, po prvi put, dovelo u kontakt sa Magelanovim pingvinima (Spheniscus magellanicus), koji su se doselili sa obližnjih ostrva zbog odsustva kopnenih predatora. Kako ne mogu da se brane, ovi pingvini postali su lak plen za krvožedne mesoždere. Međutim, do sada nije bio poznat tačan uticaj puma na brojnost populacije pingvina, saopštio je Univerzitet u Oksfordu.

Preporučujemo

Nakon osnivanja parka 2004. istraživači sa Centra za istraživanja Puerto Deseado pri Nacionalnom univerzitetu južne Patagonije i čuvari Nacionalnog parka Monte Leon pratili su populacije pingvina. Tokom četiri godine (2007-2010) brojali su leševe pingvina koje su ubile pume. U novoj studiji, sarađivali su sa istraživačima iz Jedinice za istraživanje očuvanja divljih životinja (WildCRU) Univerziteta u Oksfordu kako bi analizirali podatke.

Na osnovu broja pronađenih ubijenih pingvina, istraživački tim je procenio da je tokom četvorogodišnje studije ubijeno više od 7.000 odraslih pingvina, od kojih većina nije bila u potpunosti pojedena, što ukazuje na to da nisu svi pingvini ubijeni radi ishrane. To čini otprilike 7,6% odrasle populacije (oko 93.000 jedinki).

Foto: Alain Poirot / Alamy / Profimedia

- Broj ostataka koji pokazuju znake predatorstva koje smo pronašli u koloniji je zaprepašćujući, a činjenica da su ostavljeni nepojedeni znači da su pume ubijale više pingvina nego što im je bilo potrebno za hranu. Ovo je u skladu sa onim što ekolozi opisuju kao „prekomerno ubijanje“. To je uporedivo sa onim što se viđa kod domaćih mačaka kada je plen obilan i/ili ranjiv: lakoća hvatanja može navesti mačke da love više ptica, čak i kada ih na kraju zapravo ne pojedu. Morali smo da razumemo da li ovo ponašanje može ugroziti opstanak kolonije pingvina – rekla je Melisa Lera, postdiplomac na Univerzitetu u Oksfordu i vodeća autorka studije.

Međutim, kada je tim sproveo modelovanje podataka, rezultati su ukazali na to da je malo verovatno da će same pume dovesti koloniju u parku Monte Leon do nestanka. Umesto toga, čini se da je budućnost kolonije daleko osetljivija na faktore kao što su reproduktivni uspeh i preživljavanje mladih jedinki. Izumiranje populacije je predviđeno samo pod hipotetičkim scenarijima koji kombinuju nisko preživljavanje mladih (gde oko 20% ne doživi odraslo doba) i veoma nizak reproduktivni učinak (maksimalno jedno pile po paru). Predviđeno je da bi visoka stopa predatorstva puma samo pogoršala ove ishode.

- Ova studija ukazuje na novi konzervacioni izazov, gde se mesožderi koji se oporavljaju susreću sa novim plenom. Razumevanje toga kako ove promene u ishrani utiču i na predatore i na plen je od suštinskog značaja za informisanje o zaštiti prirode – rekla je dr Horhelina Marino, takođe sa Univerziteta u Oksfordu.

Autori naglašavaju potrebu za kontinuiranim praćenjem kako bi se rano otkrili demografski padovi i usmerile akcije upravljanja radi sprečavanja teških ekoloških posledica. Uprava parka nastavlja da prati populacije puma i pingvina.

Studija je objavljena u Journal for Nature Conservation.

(Telegraf Nauka/University of Oxford)