U pećini u Poljskoj otkriveno nešto zaista zastrašujuće

Nedugo nakon što je led koji je prekrivao veći deo Evrope počeo da se povlači pre oko 19.000 godine, kultura hladnoćom iznurenih stanovnika sa prostora današnje Francuske i Španije počela je da „cveta“. Narodi kulture Magdalenijen stvorili su čuvenu pećinsku umetnost u Altamiri i Lasku, a sa sobom su nosili specifično dekorisane alate od kostiju i imali su razvijene pogrebne obrede. U narednih nekoliko hiljada godina rašili su se po centralnoj Evropi.

Novi dokazi iz Mašičke pećine u južnoj Poljskoj, o čemu je objavljena studija u Scientific Reports, sugerišu da su sa sobom na istok poneli više od kamenih i koštanih alata – ljubav prema ljudskom mesu, piše Science.

Preporučujemo

Kosti u pećini su sečene i lomljene na način koji je u skladu sa ljudskom ishranom.

- Ovo je veoma detaljna studija. Nema sumnje da je ovde reč o kanibalizmu – rekla je Silvija Belo, paleoantropolog Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

Rani Evropljani i kanibalizam

Kombinovano sa dokazima na drugim nalazištima, otkriće pokazuje da je kanibalizam bio raširen među ovim ranim Evropljanima.

Pećina blizu Krakova prvi put je pronađena krajem 19. veka, pa ponovo šezdesetih godina prošlog veka. Istraživači su otkrili stotine kostiju, uključujući lobanje antilopa i gomile fragmenata ljudskih kostiju. Datiranje radioaktivnim ugljenikom pokazuje da su te kosti muškaraca, žena i dece stare oko 18.000 godina. Čini se da su se sahranjene u isto vreme, pa je moguće da je to deo jednog događaja, a ne mnogo sahrana tokom vremena. Rana istraživanja pokazala su tragove sečenja na kostima, što ukazuje da je meso skidano sa njih. I na fragmentima lobanja postoje tragovi sečenja.

Ovi dokazi ne pokazuju nužno i da je meso zaista bilo pojedeno, moguće je da se to radilo u neku obrednu svrhu. Pehari od lobanja nalaženi su na mnogim nalazištima kulture Magdalenijen u Britaniji i Francuskoj.

Zaokret u „slučaju“ kasapljenja

Do zaokreta u „slučaju“ došlo je kada je Frančesk Mardinedas, arheolog Katalonskog instituta za ljudsku paloekologiju i društvenu evoluciju (IPHES) ponovo pregledao kutiju kostiju pohranjenu u Arheološkom muzeju Krakova više od jednog veka. Među životinjskim ostacima pronašao je ljudske kosti koje su raniji istraživači propustili, od karlice, ključne korsi do ruku. Namerno su bile razbijene na parčiće manje od 10 centimetara, pa je identifikacija zbog toga bila teška.

Nova otkrića predstavljaju jasan znak kanibalizma, uključujući i duboke tragove sečenja na svežoj kosti. To ukazuje da je meso skidano sa njih odmah posle smrti, kao i da su sečene na male komade kako bi se iz njih uzela koštana srž.

- Verujemo da ima dovoljno dokaza da su ljudi jeli druge ljude – rekla je Palmira Saladi, koautorka istraživanja i arheološkinja u IPHES-u.

Na više nalazišta kulture Magdalenijen na zapadu otkriveni su tragovi kanibalizma. Šta je objašnjenje za tu praksu? Etnografi su beležili skorije priče o porodicama koje su jele preminule rođake kako bi apsorbovale njihovu mudrost ili sprečile da im se tela raspadaju u zemlji.

- Praksa takozvanog pogrebnog kanibalizma nije nužno bila simbol nasilja. Mogla je da bude i simbol poštovanja i ljubavi – rekla je Marta Poltovič-Bobak, koautorka studije i arheološkinja Univerziteta u Žešovu.

U poljskoj pećini, čini se, to nije slučaj. Ljudske kosti obrađivane su sa jednakom grubošću kao i životinjske. Ostaci kostiju bačeni su kraj životinjskih, ne čuvani.

- Izvlačenje nutrijenata je maksimalizovano, slično kao što se radi sa životinjskim telima – rekao je Antonio Rodrigez-Hidalgo, arheolog Instituta arheologije Merida.

Da li je pojedena grupa pobeđenih neprijatelja?

Ipak, glad verovatno nije bila razlog za to, dodaju, jer je u ovom okruženju nakon ledenog doba bilo dovoljno antilopa i druge divljači.

Nova studija navodi da ostaci ljudi u Mašičkoj pećini nisu ostaci voljenih, već žrtava, možda neprijateljske grupe koja je pojedena.

- Znamo da je kanibalizam bio deo njihove kulture. Mogli su biti spremni za razovanje, pa su neprijatelja jeli u znak poniženja – rekao je Marginedas.

Dr Belo navodi da je to moguća teorija, ali da je suštinski nemoguće dokazati je. Kosti iz Mašičke pećine toliko su iskasapljene da to sakriva svaki trag povrede pre smrti. Osim toga, dodaje ona, nedavne genetske studije pokazale su da su ljudi pojedeni u Mašičkoj pećini imali zajedničko poreklo sa ljudima sahranjenim u pećinama kulture Magdalenijen malo zapadnije. To pobija tezu da su ovo lokalci koje su poubijali kolonizatori.

Ostaje još jedna mogućnost, da su i ubice i žrtve bili lovci-skupljali daleko od svog doma, koji su se takmičili za preuzimanje nove, strane zemlje.

- Sukobi su nekad bili surovi, čak i među grupama istog porekla, koje su nesuglasice rešavale nasiljem – rekao je Hidalgo.

Pogrebni kanibalizam kulture Magdalenijen

Dr Silvija Belo je u ranijim istraživanjima, o kojima je svojevremeno govorila za Telegraf Nauku, otkrila da su pripadnici kulture Magdalenijen imali tradiciju pogrebnog kanibalizma.

- Pogrebni kanibalizam je pogrebna praksa slična sahrani ili spaljivanju, gde su posmrtni ostaci odlagani pomoću antropofagije, tj. ljudožderstva. Ima slične tragove kao bilo koja druga vrsta kanibalizma, poput prisustva sečenja na kosti, lomljenja kosti i nekad tragova ljudskih zuba na njima, ali arheološki kontekst pomaže da utvrdimo da li je to bio deo pogrebnog rituala ili se događao da bi se preživelo. Pogrebni kanibalizam kulture Magdalenijen je, za sada, najstariji otkriveni primer ove prakse – rekla je ona tada.

(Telegraf Nauka/Science)