Gdanjski Lanselot i njegov zadivljujući kameni grob pronađeni ispod poslastičarnice

Ispod pločica jedne poslastičarnice u srcu Gdanjska, grada poznatog po svojoj burnoj prošlosti, arheolozi su naišli na prizor kao iz viteških legendi. U zemlji je ležao grob star više od 7 vekova, a nad njim kamena ploča sa urezanim likom ratnika u punom oklopu. Javnost ga je ubrzo nazvala Gdanjski Lanselot, prenosi Live science.

Tim arheologa iz organizacije ArcheoScan, predvođen Silvijom Kuržinskom, nije ni slutio da će ispod modernog lokala pronaći ovakav dragulj prošlosti. U julu, tokom iskopavanja ostataka nekadašnjeg utvrđenja, naišli su na veliku ploču od krečnjaka, uvezenu čak sa ostrva Gotland u Švedskoj.

Preporučujemo

Na ploči, dugačkoj oko 150 centimetara, urezan je lik muškarca u punom lančanom oklopu, sa mačem i štitom. Takvi prikazi su u Poljskoj izuzetno retki – većina srednjovekovnih nadgrobnih ploča bila je skromna i bez slike pokojnika.

- Očuvanost je neverovatna, s obzirom na to da je ploča vekovima bila u zemlji. I dalje se jasno vide oklop, mač i štit - objašnjava Kuržinska.

Nakon što su ploču pažljivo podigli, arheolozi su otkrili i skelet muškarca. Bio je dobro očuvan, ali sahranjen bez ikakvih grobnih priloga. Sama raskoš ploče i činjenica da je prikazan kao vitez govore da je pripadao visokom društvenom sloju – najverovatnije je bio vitez ili vojni zapovednik.

Period njegove sahrane poklapa se sa usponom Tevtonskih vitezova, moćnog vojnog reda na Baltiku. Ipak, nedostatak simbola i natpisa ne dozvoljava sigurno povezivanje sa njima. Ostaje otvoreno pitanje ko je bio ovaj čovek koji je imao čast da mu se grob ukrasi na tako bogat način.

Da bi se shvatila važnost ovog otkrića, potrebno je razumeti i istorijski trenutak. Tevtonski viteški red, osnovan krajem 12. veka u Svetoj zemlji, već početkom 13. veka preselio je svoje delovanje u Prusku, na severu današnje Poljske. Njihova misija bila je hristijanizacija baltičkih plemena, ali i vojno-politička dominacija u regionu.

Gdanjsk, smešten na obali Baltičkog mora, bio je strateški grad – trgovačka luka i tačka susreta trgovaca sa severa i juga Evrope. U vreme kada je nastao grob „Gdanjskog Lanselota“, grad je prolazio kroz turbulentne promene: borbe lokalnih kneževa, sve jači pritisak Tevtonaca i razvoj kao trgovačkog centra Hanze.

Upravo zato je vitez poput njega mogao biti ključna ličnost – možda lokalni branilac grada, možda saveznik Tevtonaca, ili čak njihov protivnik. Njegov grob, sa raskošnim prikazom, simbolizuje značaj vojnog staleža u doba kada su granice, vernost i moć bile neprestano na ispitu.

Naziv Gdanjski Lanselot nije slučajan. Lanselot, čuveni vitez iz arturijanskih legendi, bio je oličenje hrabrosti, časti i viteške veštine. Slično, vitez iz Gdanjska, koji je pre sedam vekova čuvao grad, postao je simbol srednjovekovne viteške epohe u Poljskoj. Iako njegovo ime se ne zna, priča o njemu budi iste osećaje divljenja i mašte koje i legende o kralju Arturu i njegovim vitezovima i danas izazivaju.

Arheolozi ne staju na ovome. Ploča se trenutno dokumentuje detaljnim 3D skeniranjem, koje će omogućiti digitalnu rekonstrukciju i očuvanje. Skelet prolazi kroz hemijske i genetske analize, koje bi mogle otkriti poreklo, ishranu i zdravlje ovog viteza.

Najuzbudljiviji plan je ipak rekonstrukcija lica na osnovu lobanje. Ako uspe, „Gdanjski Lanselot“ će posle sedam stotina godina ponovo „pogledati“ svoje sugrađane – ne više samo kao figura u kamenu, već kao stvarna osoba koja je jednom živela, vojevala i bila deo istorije Baltika.

(Telegraf Nauka / Live science)