Skriveno blago pronađeno u Švedskoj: Rezultati izotopskih i hemijskih analiza ingota šokirali arheologe

Kompletni plankonveksni ingoti pronađeni su prvi put u Švedskoj, a rezultati izotopskih i hemijskih analiza bili su iznenađenje za arheologe, saopštio je Univerzitet u Geteborgu.

- Zbog oblika i veličine, činilo nam se da su u pitanju ostaci iz bronzanog doba, ali ispostavilo se da su inoti napravljeni od legure bakra, cinka, aluminijuma i olova, što je tipično za gvozdeno doba i kasnije periode – rekla je Serena Sabatini, vanredna profesorka arheologije na Odeljenju za istorijske studije Univerziteta u Geteborgu.

Preporučujemo

Plankonveksni ingoti često se prave od bakra, ali mogu biti i od bronze ili legura na bazi bakra. Ovi ingoti se često nalaue, posebno u Sredozemlju, ali i u kontinentalnoj Evropi i duž atlantske obale. Korišćeni su za transport metala tokom bronzanog i gvozdenog doba.

U početku su arheolozi sa Univerziteta u Geteborgu verovali da ingot iz Sardala potiče iz bronzanog doba. Međutim, pošto je pronađen sam i nije mogao biti datiran na osnovu arheološkog konteksta, odlučili su da sprovedu izotopske i hemijske analize kako bi utvrdili njegov sastav i predložili moguću hronologiju. Analize su dale neočekivane rezultate, jer se ispostavilo da je ingot napravljen od legure bakra, cinka, kalaja i olova, koja je bila tipična za gvozdeno doba i kasnije periode.

- Zahvaljujući saradničkoj klimi u svetu arheometalurških istraživanja, udružili smo se sa grupom poljskih naučnika koji su radili na nekim nalazima iz gvozdenog doba koji imaju gotovo identičan sastav kao naš ingot – rekla je Serena Sabatini.

Rezultati pokazuju da jedinstveni, izolovani nalazi, koji se tradicionalno smatraju veoma teškim za tumačenje, mogu dobiti istorijski kontekst i doprineti našem razumevanju prošlosti kada se pažljivo analiziraju kroz interdisciplinarni pristup koji uključuje i arheološke i prirodnonaučne metode.

- Umrežavanje i međunarodna saradnja su takođe važni za otkrivanje obrazaca i podataka koji bi ostali nepoznati kada se posmatra isključivo lokalni kontekst. Ovaj rad jasno pokazuje važnost timskog rada i deljenja podataka. Bez uspešne saradnje sa našim poljskim kolegama, nikada ne bismo postigli ovako izvanredne rezultate – rekla je Serena Sabatini.

Studija koristi dobro utvrđene analitičke metode u arheometalurgiji (grani arheologije specijalizovanoj za proučavanje drevnih metala), kao što su analize izotopa olova i elemenata u tragovima u metalnim nalazima.

- Ono što je novo u ovoj studiji je to što smo otišli korak dalje i, kombinovanjem dobijenih podataka sa poznatim istorijskim i arheološkim informacijama, uspeli smo da predložimo istorijski kontekst, kako za jedinstveni plano-konveksni ingot iz Sardala, tako i za ingote u obliku šipki iz oblasti Ilavskih jezera u severoistočnoj Poljskoj. S obzirom na zapanjujuću sličnost u sastavu metala svih tih artefakata, uspeli smo da ojačamo i ranije hipoteze o kontaktima i umrežavanju na području Baltika tokom nordijskog predrimskog gvozdenog doba – rekla je Serena Sabatini.

Studija o otkriću objavljena je u Journal of Archaeological Science.

(Telegraf Nauka/Göteborgs universitet)