Nova svemirska trka i dominacija Kine: Koliko sondi je sletelo na Mesec u 21. veku?

Japanska svemirska letelica Hakuto-R M2 ili Resilience srušila se noćas, tokom pokušaja sletanja na Mesec. Drugo neuspešno spuštanje sonde privatne kompanije ispace na lunarnu površinu samo je novi pokazatelj da je osvajanje Meseca i dalje neverovatan poduhvat.

A ako se setimo da je ovo već drugo neuspešno sletanje na Zemljin satelit ove godine, postaje jasnije da je izazova na ovim misijama mnogo. Ipak, ono što je jasno jeste da je u toku nova svemirska trka, ali da trenutno u njoj dominira Kina, koja je u 21. veku imala ubedljivo najviše misija na Mesecu i pokazala da ono što je drugima nezamislivo, za njih postaje rutina.

Preporučujemo

Prva svemirska trka

U prvoj svemirskoj trci, u drugoj polovini 20. veka, akteri su bili Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države. SSSR je dugo vodio – prvi su poslali satelit u svemir (Sputnjik 1957), prvi su poslali čoveka u orbitu (Jurij Gagarin 1961), prvi su spustili sondu na Mesec (Luna 9 1966)… Međutim, u finišu trke SAD su uspele da pošalju prve ljude na Mesec (Apolo 11 1969).

Svega nekoliko godina kasnije Zemljin satelit postao je nezamisliv i sovjetska Luna 24 1976. postala je poslednja letelica koja je sletela na njega u 20. veku.

Situacija je promenjena tek decenijama kasnije – Kina je 14. decembra 2013. na Mesec spustila letelicu Čang‘e 3 i pokrenula novu svemirsku trku u kojoj konstantno dominira. Od tada su letelice na Mesec spustile i Indija i Japan, delimične uspehe imala je Amerika, tj. privatne američke kompanije, dok je ruski pokušaj bio potpuni debakl.

Lunarna istraživanja

- Pola veka nakon što su astronauti programa Apolo ostavili otiske čizama u lunarnoj prašini, Mesec je ponovo postao destinacija za one sa ambicijom i vrhunskim inženjerima. Ovog puta u postavljanju zastavice ne trkaju se samo supersile, već i privatne kompanije, multinacionalna partnerstva i roboti. Svi se trkaju da otkriju tajne Meseca i utabaju put za povratak ljudi. U 2025. lunarna istraživanja napreduju – napisao je za The Conversation Ženbo Vang, profesor vazduhoplovnog inženjerstva na Univerzitetu u Tenesiju.

Bez obzira na uspeh, dodaje on, svaka misija pomaže naučnicima i inženjerima u borbi sa kompleksnošću svemira i operacijama u neprijateljskom lunarnom okruženju.

- Lunarna istraživanja su tehnički najizazovnija u modernim svemirskim letovima. Izbor mesta za sletanje mora da uključi komplikovan balans između naučnih interesa, bezbednosti terena i izloženosti Suncu. Svaka putanja mora da bude izračunata precizno kako bi letelica sletela na pravo mesto i u pravo vreme. Inženjeri moraju da uračunaju poziciju koju Mesec stalno menja u svojoj orbiti oko Zemlje, kao i gravitacione sile koje utiču na letelicu tokom ovog puta. A kada je na površini, sonda mora da preživi ekstremne promene temperature, koje idu od minus 133 stepena do plus 121 stepen – naveo je Vang.

Ponovo se spominju i ljudske misije na Mesecu, ali zasad nije bilo pokušaja, a najave i iz Peking i iz Vašingtona da će ljudi ponovo hodati lunarnom površinom do kraja decenije deluju sve manje verovatno.

Koliko je sondi sletelo na Mesec u 21. veku?

Ove godine mogli smo do sada da pratimo već tri sletanja, od kojih su dva bila neuspešna. Koliko je sondi uspešno sletelo u 21. veku? Odgovor je 8, a od toga su 4 misije bile kineske.

1. Čang‘e 3, Kina, uspeh

Kineska letelica Čang‘e 3 14. decembra 2013. spustila se na Mesec. To je bilo prvo meko sletanje kineske letelice na bilo koje nebesko telo i prvo sletanje neke letelice na lunarnu površinu od 1976.

2. Čang‘e 4, Kina, uspeh

Letelica Čange-4 na Mesecu... Foto: Jin Liwang / Xinhua News / Profimedia

Tokom revolucionarne misije, letelica Čang‘e 4 postala je 3. januara 2019. prva letelica koja se spustila na udaljenu stranu Meseca, takozvanu tamnu stranu Meseca.

3. Berešit, Izrael, neuspeh

Pokušaj izraelske privatne kompanije SpaceIL da spusti letelicu Berešit na Mesec bio je neuspešan. Kontakt sa njom izgubljen je prilikom sletanja 11. aprila 2019.

4. Čadnrajan-2, Indija, neuspeh

Prvi indijski pokušaj lunarnog sletanja – misija Čandrajan-2 - bio je neuspešan 7. septembra 2019.

5. Čang‘e 5, Kina, uspeh

Foto: Tanjug/AP

Letelica Čang‘e 5 uspela je da 6. decembra 2020. sleti na Mesec i uzme prve uzorke sa ovog satelita i onda se vrati na Zemlju do 16. decembra.

6. Hakuto-R 1, Japan, neuspeh

Japanska kompanija ispace pokušala je da osvoji Mesec i 25. aprila 2023, ali neuspešno.

7. Luna 25, Rusija, neuspeh

Prvi ruski pokušaj spušanja letelice Luna 25 na Mesec posle više decenija - 19. avgusta 2023 - bio je potpuni debakl.

8. Čandrajan-3, Indija, uspeh

Samo nekoliko dana nakon ruskog neuspeha indijska sonda uspela je da se 23. avgusta 2023. spusti na Mesec, čime je Indija postala tek četvrta zemlja kojoj je to pošlo za rukom.

9. SLIM, Japan, uspeh

Japanska sonda SLIM... Foto: Handout / AFP / Profimedia

Japan je sa letelicom SLIM 19. januara 2024. postao peta zemlja koja je izvela uspešno sletanje na Mesec. Sonda SLIM je iznenadila svojom izdržljivošću i dugo je slala podatke sa Meseca iako je pala na nos tokom sletanja.

10. IM-1 Odisej, SAD, uspeh

Letelica Odisej američke kompanije Intuitive Machines spustila se 22. februara 2024. na Mesec. I ova sonda je pala na stranu prilikom sletanja, pa nisu svi instrumenti radili.

11. Čang‘e 6, Kina, uspeh

Letelica Čang‘e 6 spustila se 1. juna 2024. na udaljenu stranu Meseca i uzela uzorke, koje je 25. juna 2024. donela na Zemlju.

12. Plavi duh, SAD, uspeh

Foto: Handout / AFP / Profimedia

Američka letelica Plavi duh (Blue Ghost) kompanije Firefly uspečno se spustila na Mesec 2. marta 2025.

13. IM-2 Atina, SAD, neuspeh

Letelica Atina američke kompanije Intuitive Machines sletela je na Mesec 6. marta 2025, ali je zatim pala niz krater, pa se sletanje smatra neuspešnim.

14. Hakuto-R 2, Japan, neuspeh

Japanska svemirska letelica Hakuto-R M2 nije noćas, 6. juna 2025, uspela da sleti na Mesec.

(Telegraf Nauka)