Džinovski talas širi se kroz našu galaksiju, a naučnici ne znaju zašto: Neverovatno otkriće teleskopa Gaja

Naša galaksija Mlečni put nikada ne miruje: ona se rotira i ljulja. A podaci svemirskog teleskopa Gaja Evropske svemirske agencije (ESA) otkrili su da naša galaksija ima i džinovski talas koji se širi iz njenog centra.

Znamo već stotinak godina da se zvezde u galaksiji rotiraju oko centra, a Gaja je izmerila njihove brzine i putanje. Od sredine prošlog veka poznato je i da je disk Mlečnog puta savijen. Onda je 2020. Gaja otkrila da se ovaj disk ljulja tokom vremena, slično kretanju čigre.

Preporučujemo

A sada je postalo jasno da veliki talas pokreće kretanje zvezda u našoj galaksiji na udaljenostima od desetina hiljada svetlosnih godina od Sunca. Poput kamena bačenog u jezero, koji stvara talase koji se šire, ovaj galaktički talas zvezda obuhvata veliki deo spoljnog diska Mlečnog puta, saopštila je Evropska svemirska agencija.

Prikaz džinovskog talasa i galaksije Mlečni put... Foto: ESA/Gaia/DPAC, S. Payne-Wardenaar, E. Poggio et al (2025)

Neočekivana galaktička gibanja ilustrovana su na gornjoj slici, koju je objavila ESA. Ovde su položaji hiljada sjajnih zvezda prikazani crvenom i plavom bojom, preko Gajinih mapa Mlečnog puta.

Na levoj slici, gledamo našu galaksiju „odozgo“. Desno, vidimo poprečni vertikalni presek galaksije i gledamo talas sa strane. Ova perspektiva otkriva da se „leva“ strana galaksije savija nagore, a „desna“ strana nadole (ovo je izobličenje diska). Novootkriveni talas je označen crvenom i plavom bojom: u crvenim oblastima, zvezde leže iznad, a u plavim oblastima zvezde leže ispod iskrivljenog diska galaksije.

Zamrznuti talas na stadionu

Čak i ako nijedna svemirska letelica ne može putovati izvan naše galaksije, Gajini jedinstveni instrumenti omogućava naučnicima da naprave ove mape galaksije odozgo i sa strane.

Iz ovoga možemo videti da se talas proteže preko ogromnog dela galaktičkog diska, utičući na zvezde na udaljenosti od najmanje 30–65 hiljada svetlosnih godina od centra galaksije (poređenja radi, Mlečni put je širok oko 100 hiljada svetlosnih godina).

- Ono što ovo čini još ubedljivijim je naša sposobnost, zahvaljujući Gaji, da izmerimo i kretanja zvezda unutar galaktičkog diska. Intrigantan nije samo vizuelni izgled talasne strukture u 3D prostoru, već i njeno talasasto ponašanje kada analiziramo kretanje zvezda unutar nje – rekla je Eloiza Pođo, astronomkinja sa Nacionalnog instituta astrofizike (INAF) u Italiji, koja je predvodila tim naučnika koji je otkrio talas.

Zamislite „talas“ koji izvodi publika na stadionu. S obzirom na to da su galaktičke vremenske skale mnogo duže od naših, zamislite da vidite ovaj talas na stadionu zamrznut u vremenu, slično načinu na koji posmatramo Mlečni put. Neki pojedinci bi stajali uspravno, neki bi tek seli (kako je talas prošao), a drugi bi se spremali da ustanu (kako im se talas približava).

Sećanje zadržano u gasu

Budući da se mlade gigantske zvezde i Cefeidi kreću sa talasom, naučnici misle da bi i gas u disku mogao učestvovati u ovom velikom kretanju. Moguće je da mlade zvezde zadržavaju sećanje na informacije o talasu iz samog gasa, iz kojeg su rođene.

Naučnici ne znaju poreklo ovih galaktičkih potresa. Prošli sudar sa patuljastom galaksijom mogao bi biti moguće objašnjenje, ali morali bi dalje istražiti da bi bili sigurniji.

Veliki talas bi takođe mogao biti povezan sa kretanjem manjeg obima koje je primećen 500 svetlosnih godina od Sunca i proteže se preko 9.000 svetlosnih godina, takozvanim Redklifovim talasom.

- Međutim, Redklifov talas je mnogo manji filament i nalazi se u drugom delu diska galaksije u poređenju sa talasom proučavanim u našem radu, mnogo bliže Suncu od velikog talasa. Dva talasa mogu, ali i ne moraju biti povezana. Zato bismo želeli da uradimo više istraživanja – dodala je Eloiza Pođo.

- Predstojeći, četvrti paket podataka iz Gaje uključivaće još bolje položaje i kretanja zvezda Mlečnog puta, uključujući promenljive zvezde poput Cefeida. To će pomoći naučnicima da naprave još bolje mape i time unaprede naše razumevanje ovih karakterističnih osobina u našoj matičnoj galaksiji – rekao je Johanes Salman, projektni naučnik teleskopa Gaja pri ESA.

Studija je objavljena u žurnalu Astronomy and Astrophysics.

(Telegraf Nauka/ESA)