Tajne srca Mlečnog puta otkrivene na najvećoj slici do sada: Napravljena je pomoću teleskopa ALMA

Astronomi su snimili centralni region našeg Mlečnog puta, a upečatljiva nova fotografija otkrila je složenu mrežu galaktičkih vlakana do neverovatnih detalja. Snimak je dobijen pomoću teleskopa ALMA u Atakami i reč je o najvećem snimku ovog naučnog instrumenta do sada. On će omogućiti astronomima da istraže živote zvezda u najekstremnijem regionu naše galaksije, tik uz supermasivnu crnu rupu u njenom centru ili srcu, saopštila je Evropska južna opservatorija (ESO).

Preporučujemo

- To je mesto ekstrema, nevidljivo našim očima, ali sada otkriveno u izvanrednim detaljima – rekao je Ešli Barns, astronom u Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO) u Nemačkoj.

Ova posmatranja pružaju jedinstven uvid u hladni gas, sirovinu od koje nastaju zvezde, unutar takozvane Centralne molekularne zone (CMZ) naše galaksije. Ovo je prvi put da je hladni gas u celom ovom regionu istražen tako detaljno.

Evo koji deo naše galaksije je snimljen... Foto: ALMA(ESO/NAOJ/NRAO)/S. Longmore et al. Stars in inset: ESO/D. Minniti et al. Milky Way: ESO/S. Guisard

Region prikazan na novom snimku prostire se na više od 650 svetlosnih godina. On sadrži guste oblake gasa i prašine koji okružuju supermasivnu crnu rupu u centru naše galaksije.

- To je jedino galaktičko jezgro dovoljno blizu Zemlji da bismo ga proučavali u tako finim detaljima – rekao je Barns.

Skup podataka otkriva CMZ kao nikada ranije, od gasnih struktura širokih desetine svetlosnih godina, pa sve do malih gasnih oblaka oko pojedinačnih zvezda.

Istraživanje otkriva zamršenu hemiju CMZ-a, detektujući desetine različitih molekula, od jednostavnih poput silicijum-monoksida, do složenijih organskih kao što su metanol, aceton ili etanol.

Foto: ALMA(ESO/NAOJ/NRAO)/S. Longmore et al.

Hladni molekularni gas teče duž galaktičkih vlakana, hraneći materije iz kojih mogu da izrastu zvezde. Na rubovima Mlečnog puta znamo kako se ovaj proces odvija, ali su unutar centralnog regiona događaji mnogo ekstremniji.

- U CMZ-u se nalaze neke od najmasivnijih poznatih zvezda u našoj galaksiji, od kojih mnoge žive brzo i umiru mlade, završavajući svoje živote u moćnim eksplozijama supernova, pa čak i hipernova – rekao je Stiv Longmor, profesor astrofizike na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu i vođa istraživanja CMZ. Astronomi se nadaju da će bolje razumeti kako ovi fenomeni utiču na rađanje zvezda i da li naše teorije o formiranju zvezda važe u ekstremnim okruženjima.

- Proučavanjem načina na koji se zvezde rađaju u CMZ-u, možemo dobiti i jasniju sliku o tome kako su galaksije rasle i evoluirale. Verujemo da ovaj region deli mnoge karakteristike sa galaksijama u ranom svemiru, gde su se zvezde formirale u haotičnim, ekstremnim okruženjima – dodao je Longmor.

Da bi prikupili ovaj novi skup podataka, astronomi su koristili ALMA-u, kojom upravljaju ESO i partneri u pustinji Atakama u Čileu. Zapravo, ovo je prvi put da je ovoliko velika oblast skenirana ovim postrojenjem, što ovaj snimak čini najvećim ALMA snimkom ikada. Posmatran na nebu, mozaik, dobijen spajanjem mnoštva pojedinačnih posmatranja poput slaganja delova slagalice, dugačak je kao tri puna Meseca jedan pored drugog.

- Očekivali smo visok nivo detalja prilikom planiranja istraživanja, ali smo bili istinski iznenađeni složenošću i bogatstvom koje je otkrio finalni mozaik – rekla je Katarina Imer, astronomkinja u ESO i član projekta.

Podaci iz ACES-a predstavljeni su u pet radova prihvaćenih za objavljivanje u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, dok je šesti u završnoj fazi recenzije. Radovi se mogu pročitati na preprint portalu arXiv – studija 1, studija 2, studija 3, studija 4, studija 5 i studija 6.

(Telegraf Nauka/ESO)