Potvrđeno kad će „bog haosa“ i „ubica gradova“ biti najbliži Zemlji: Biće vidljiv i golim okom

„Bog haosa“ i „ubica gradova“ – asteroid 99942 Apofis – biće najbliži Zemlji 13. aprila 2029. U tom periodu biće nam bliži od telekomunikacionih satelita u geostacionarnoj orbiti i biće vidljiv golim okom, piše ABC News.

Prema proračunima astronoma, asteroid će proći na udaljenosti od oko 32.000 kilometara od Zemlje – što je 12. deo udaljenosti Meseca od naše planete. Prema navodima NASA, ovo će biti jedan od najbližih ikada zabeleženih prolazaka objekta te veličine i predstavlja „veoma redak događaj“.

Preporučujemo

Ovaj prilazak biće vidljiv posmatračima na tlu istočne hemisfere, ako vremenski uslovi to dozvole. Astronomi ističu da će asteroid biti dovoljno blizu da ljubiteljima neba neće biti potreban teleskop ili dvogled kako bi ga videli.

Snimak asteroida Apofis... Foto: HO / AFP / Profimedia

Kada je Apofis prvi put otkriven 2004. godine, označen je kao potencijalno opasan asteroid zbog mogućnosti udara u Zemlju 2029, 2036. ili 2068. godine, navodi NASA. Nakon pažljivog praćenja asteroida i njegove orbite pomoću optičkih teleskopa i zemaljskih radara, astronomi su sada uvereni da ne postoji rizik od udara Apofisa u Zemlju tokom narednih najmanje 100 godina.

Zemljino gravitaciono privlačenje moglo bi da promeni orbitu asteroida oko Sunca tokom njegovog prolaska 2029. godine, čineći orbitu malo širom ili orbitalni period malo dužim, ali rizik od udara u Zemlju ostaće isti, kaže NASA. Njegov bliski prolazak takođe će pružiti astronomima širom sveta priliku da saznaju više o ovom asteroidu.

Apofis je grčko ime za egipatskog boga poznatog na srpskom kao Apep. Naziv su predložili astronomi koji su otkrili asteroid: Roj Taker, Dejvid Tolen i Fabricio Bernardi iz Nacionalne opservatorije Kit Pik u blizini Tjusona u Arizoni. Apep je božanstvo u obliku zmije. On je bog haosa i tame i svake noći pokušava da uništi boga sunca Ra. Kasnije ga, u mitologiji, ubija Set koji preuzima ulogu boga noći.

Asteroid je relikt ranog Sunčevog sistema od pre oko 4,6 milijardi godina, sačinjen od preostalog sirovog materijala koji nikada nije postao deo planete ili meseca, navodi NASA. Iako njegova tačna veličina i oblik nisu poznati, on ima prosečni prečnik od oko 340 metara i dužu osu od najmanje 450 metara.

Površina Apofisa je istrošena usled eona izloženosti svemirskim prilikama, uključujući solarni vetar i kosmičke zrake, navodi Masačusetski institut za tehnologiju (MIT).

Kada se dogodi prelet u aprilu 2029. godine, Apofis će postati član grupe „Apolo“, porodice asteroida koji seku Zemljinu orbitu, ali čije su sopstvene orbite oko Sunca šire od Zemljine, navodi ESA.

(Telegraf Nauka/ABC News)