Tajna evolucije ljudske vrste: Zašto je homosapijens nastao u Africi?

Naši ljudski preci pojavili su se u Africi pre najmanje 300.000 godina, a mnogi faktori, uključujući klimu, odigrali su ključnu ulogu u ovom procesu. Homo erectus, naš davni predak, živeo je u Africi, Evropi i Aziji, a njegov verovatni potomak Homo heidelbergensis naselio je slična područja. Homo heidelbergensis evoluirao je u najmanje tri hominina na različitim mestima: neandertalce, denisovce i anatomski moderne ljude. Postavlja se pitanje zašto je, dakle, Homo heidelbergensis evoluirao u homosapijensa upravo u Africi.

- To je pitanje od hiljadu dolara - rekla je Brena Hen, populaciona genetičarka na Univerzitetu Kalifornije u Davisu.

Da bismo pokušali da odgovorimo na to pitanje, moramo ispitati proces kako je homosapijens prvo evoluirao. Rad iz 1987. godine, objavljen u časopisu Nature, pratio je sve moderne ljudske mitohondrijske DNK do jedne populacije u Africi koja je živela pre između 200.000 i 150.000 godina. Ovo otkriće, poznato kao teorija o "mitohondrijskoj Evi" sugeriše da svi moderni ljudi potiču od jednog ženskog pretka iz Afrike. Međutim, Hen i drugi naučnici osporavaju ideju da je samo jedna populacija dovela do modernih ljudi, piše Live science.

Kada su se moderni ljudi počeli pojavljivati, naši preci (Homo sapiens) bili su rasprostranjeni u desetinama specijalizovanih populacija širom Afrike. Afrika je ogroman kontinent sa visoko raznovrsnim ekosistemima, tako da su se ove populacije morale prilagoditi svojim specifičnim oblastima.

- Zbog te genetske ili bihevioralne raznovrsnosti, to je zaista omogućilo složen genetski paket koji je omogućio homosapijensu da bude ono što jeste - rekla je Hen.

U studiji iz 2023. godine, objavljenoj u časopisu Nature, Hen i njene kolege otkrili su da je verovatno da su najmanje dve od ovih osnovnih populacija bile začetnici Homo sapiensa. Predložili su da su, uprkos životu u odvojenim zajednicama hiljadama godina, pojedinci iz ovih populacija ipak međusobno komunicirali u nekom trenutku, stvarajući labavu osnovnu populaciju koja je na kraju postala naša vrsta. Ovaj proces mešanja omogućio je veliku genetsku raznovrsnost koja je doprinela naprednoj kogniciji i socijalnoj saradnji modernih ljudi.

Kertis Marian, profesor paleoantropologije i zamenik direktora u Institutu za poreklo ljudi na Državnom univerzitetu Arizona, rekao je da se naučnici i dalje ne slažu oko toga da li je jedna populacija, ili teorija Henove, o nekoliko malih populacija, dovela do modernih ljudi. Međutim, rekao je da su ove dve slične teorije prihvaćenije od novije pan-afričke hipoteze, koja tvrdi da su ljudi evoluirali u isto vreme širom afričkog kontinenta.

- To se zapravo ne uklapa u bilo koju teoriju koju imamo o tome kako evolucija funkcioniše - rekao je Marian.

Slaže se sa Henovom da je veličina Afrike verovatno stvorila genetsku raznovrsnost koja je omogućila evoluciju napredne kognicije i socijalne saradnje modernih ljudi.

- Što više genetske varijacije imate, veća je verovatnoća da će se razviti nešto zanimljivo - rekao je.

Iako su Evropa i Azija zajedno ogromne, Marian je istakao da je toplija klima Afrike mogla dati homosapijensu prednost. Glacijalni periodi koji se dešavaju svakih 100.000 godina bi zaledili evroazijske hominide, dok bi afrički homosapijens izgubio malo svog prostora tokom tih perioda. Sa povezanijim prostorom, homosapijens je imao više prostora za diverzifikaciju i bolji pristup jedni drugima, omogućavajući veću gensku razmenu.

Marian je naglasio da je sve ovo na nivou teorije i da još uvek ima mnogo toga da se otkrije, na primer koja populacija se razvile u anatomski moderne ljude i da li je jezik igrao ulogu u kognitivnom razvoju modernih ljudi. Marian se nada da će buduća istraživanja odgovoriti na ova pitanja.

- Studija ljudske evolucije je o tome kako smo postali ono što jesmo. Teško je zamisliti nešto što je važnije od toga - rekao je.

Razumevanje kako i zašto je homosapijens nastao u Africi pomaže nam da bolje shvatimo našu evolucijsku prošlost i jedinstvene karakteristike koje nas čine ljudima. Na primer, teorija o "mitohondrijskoj Evi" pokazuje da svi moderni ljudi potiču od jedne žene koja je živela pre između 200.000 i 150.000 godina u Africi. Ovaj zaključak je donesen prateći mitohondrijsku DNK, koja se prenosi isključivo kroz žensku liniju, što nam daje uvid u drevne migracione obrasce i evolucione veze.

Takođe, proces mešanja različitih populacija homosapijensa širom Afrike omogućio je stvaranje genetske raznovrsnosti koja je bila ključna za razvoj složenih kognitivnih sposobnosti i društvenih struktura. Ovo mešanje je omogućilo razmenu genetskog materijala i inovacija između različitih grupa, što je verovatno doprinelo brzom napretku u tehnologiji, jeziku i kulturi.

Napokon, uloga klime u evoluciji Homo sapiensa ne sme se zanemariti. Tokom glacijalnih perioda, afrički homosapijens je imao prednost jer su njegova staništa ostala relativno nepogođena, omogućavajući mu da zadrži i proširi svoj životni prostor. Ova stabilnost je pružila okruženje u kojem su mogle cvetati razne inovacije i adaptacije, dodatno ubrzavajući evolucioni proces.

(Telegraf Nauka / Live science)