Zbog ove praistorijske ribe imamo osetljive zube

Naši osetljivi zubi prvobitno su evoluirali iz „oklopa tela” izumrlih riba koje su živele pre 465 miliona godina, tvrde naučnici.

U novoj studiji, istraživači su pokazali kako je senzorno tkivo otkriveno na egzoskeletima drevnih riba povezano sa istim „genetskim alatom” koji stvara ljudske zube.

Preporučujemo

„Ovo nam pokazuje da 'zubi' mogu imati i senzornu funkciju čak i kada nisu u ustima,” rekla je u saopštenju koautorka studije Jara Haridi, paleontolog i evolucioni biolog sa Univerziteta u Čikagu. Haridi i njene kolege objavili su svoja otkrića u sredu, 21. maja, u časopisu Nature.

Istraživači su prvobitno želeli da identifikuju najranijeg kičmenjaka u fosilnom zapisu, tražeći fosile iz kambrijskog i ordovicijskog perioda (od pre 541 do 443 miliona godina). Jedan od ključnih pokazatelja kičmenjačke vrste jeste prisustvo unutrašnjih kanalića za dentin – kalcifikovano tkivo koje se kod ljudi nalazi ispod gleđi zuba, dok se kod drevnih riba nalazi na spoljnim izbočinama njihovog oklopa.

Koristeći visokorezolucione CT skenove za ispitivanje vrste bezviličnih „prvih riba” Anatolepis heintzi, istraživači su otkrili ono što je ličilo na pore ispunjene dentinom. Da bi to potvrdili, uporedili su A. heintzi s brojnim drevnim fosilima i savremenim morskim vrstama.

Međutim, kada su detaljnije pogledali, shvatili su da su navodne pore obložene dentinom zapravo više nalikovale senzornim organima na oklopima rakova. A. heintzi je, prema tome, bio drevni beskičmenjak iz grupe člankonožaca – a ne kičmenjačka riba.

Razrešavanje zabune oko klasifikacije A. heintzi dovelo je do važnog novog uvida: drevni kičmenjaci poput riba i drevni člankonošci stvarali su isto mineralizovano tkivo kako bi bolje osećali svoju okolinu. To mineralizovano tkivo je vremenom evoluiralo u dentin – i u naše osetljive zube.

Nova studija podržava ideju da su se senzorne strukture razvile na egzoskeletima pre najmanje 460 miliona godina, a kasnije u evoluciji su životinje koristile isti „genetski alat” da bi stvorile zube.

„Posmatrano kroz ovu evolucionu prizmu, činjenica da su zubi u ustima izuzetno osetljivi prestaje da bude misterija i postaje odraz njihovog evolucionog porekla u senzornom oklopu ranih kičmenjaka,” naveli su istraživači u studiji.

(Telegraf Nauka/LiveScience)