„Bio je malen, a imao je spektakularno velike zube“: Pronađen najstariji poznati predak guštera

Najstariji poznati član porodice guštera otkriven je u jugozapadnoj Engleskoj. Ovo maleno stvorenje imalo je iznenađujuće velike zube kojima je lovilo bubašvabe pre 242 miliona godina.

Drevni reptili, koji su živeli tokom srednjeg trijasa, neposredno pre uspona dinosaurusa, bili su toliko mali da je celo njihovo telo moglo da stane na ljudski dlan, naveo je Phys.org.

Preporučujemo

- Nova životinja ne liči ni na šta do sada otkriveno i naterala nas je sve da ponovo razmislimo o evoluciji guštera, zmija i tuatare - izjavio je u saopštenju Den Mark sa Univerziteta u Bristolu.

Skelet najstarijeg poznatog člana reda lepidosauria, porodice gmizavaca, pronađen je 2015. na plaži bogatoj fosilima u Devonu, u jugozapadnoj Engleskoj. Međutim, naučnicima su bile potrebne godine da utvrde o čemu se zapravo radi, a otkriće je u sredu objavljeno u studiji u Nature.

- Novi fosil ne pokazuje skoro ništa od onoga što smo očekivali - rekao je Mark, vodeći autor studije.

Savremeni gušteri i zmije imaju delimično zglobnu lobanju i mnogo zuba na nepcu – ali ovaj drevni predak nije imao ni jedno ni drugo.

- Ne samo to, već je imao i spektakularno velike zube u poređenju sa svojim najbližim srodnicima - rekao je paleontolog.

Takođe ima kost koja se proteže od obraza do vilice, osobinu koju deli jedino sa jedinstvenom tuatarom, koja se često naziva „živim fosilom“.

- Ova zver je koristila zube da probija i seče tvrde kutikule svog plena insekata, prilično slično kao što to tuatara radi danas - rekao je Majkl Benton, koautor studije i to takođe sa Univerziteta u Bristolu.

Fosil je bilo teško proučavati jer je veoma mali, lobanja je široka samo 1,5 centimetara, i bio je očuvan u velikoj steni. Zato su ga britanski istraživači skenirali koristeći Evropski centar za sinhrotronsko zračenje, postrojenje koje radi kao neka vrsta ogromnog mikroskopa i proizvodi rendgenske zrake 100 milijardi puta jače od onih koji se koriste u bolnicama.

- Sinhrotron je omogućio naučnicima da zumiraju velike objekte i dobiju slike veoma visoke rezolucije - rekao je Vinsent Fernandez , paleontolog u tom postrojenju u Francuskoj.

Naučnici su pretka guštera nazvali Agriodontosaurus helsbypetrae, po formaciji Helsbi, gde je otkriven.

(Telegraf Nauka/Phys.org/Univeristy of Bristol)