Praistorijski rođak krokodila počinjao život na 4, a u odraslom dobu hodao na 2 noge

Neobični drevni rođak krokodila život je započinjao na četiri noge, a u odraslom dobu hodao je samo na dve. To je otkrila nova studija o gmizavcu nazvanom Sonselasuchus cedrus, saopštio je izdavač Taylor & Francis.

Prastari gmizavac bio je deo grupe Shuvosauridae, od kojih je većina izgledom podsećala na ornitomimidne dinosauruse s kojima su delili stanište tokom perioda kasnog trijasa (pre otprilike 225–201 milion godina).

Preporučujemo

U studiji objavljenoj u Journal of Vertebrate Paleontology stručnjaci sa Biološkog odseka Univerziteta u Vašingtonu i Muzeja Berk otkrivaju da su ih neobične proporcije nekih fosila navele na zaključak da je ovo stvorenje veličine pudle moralo da nauči kako da hoda na dve noge.

- Analizirajući proporcije skeleta udova različitih životinja, utvrdili smo da je njegov bipedalni stav (stajanje na dve noge) možda bio rezultat obrasca diferencijalnog rasta. Smatramo da je Sonselasuchus kao mladunče imao proporcionalnije prednje i zadnje udove, dok su mu u odraslom dobu zadnji udovi postajali duži i snažniji – rekao je Eliot Armor Smit, glavni autor studije, i dodao:

- U suštini, mislimo da su ova stvorenja započinjala život na četiri noge... a zatim su, kako su rasla, počinjala da hodaju na dve noge. Ovo je naročito neobično.

Student Armor Smit sproveo je studiju zajedno sa kolegom iz Muzeja Berk, profesorom Kristijanom Sidorom.

Profesor Sidor bio je u timu koji je 2014. godine otkopao 950 fosila Sonselasuchus-a u Nacionalnom parku Okamenjena šuma u Arizoni – izuzetnom nalazištu fosila koje je tokom 10 godina iskopavanja i pripreme otkrilo više od 3.000 fosilnih kostiju.

Fosili Sonselasuchus-a takođe otkrivaju mnoge tragove o njegovom izgledu i visini od oko 63 centimetra. Stručnjaci veruju da je imao kljun bez zuba, veliku očnu duplju i šuplje kosti.

- Iako su slične onima kod ornitomimidnih dinosaurusa, ove karakteristike su verovatno evoluirale odvojeno, a ova sličnost je posledica činjenice da su arhosauri iz linije krokodila i linije ptica evoluirali u istim ekosistemima i konvergirali ka sličnim ekološkim ulogama – objasnio je Armor Smit i dodao:

- Takođe, uprkos činjenici da su karakteristike poput bipedalizma, bezubog kljuna, šupljih kostiju i velike očne duplje svojstvene ornitomimidnim teropodnim dinosaurusima, shuvozauridi poput Sonselasuchus-a pokazuju da su ove osobine evoluirale i kod linije krokodila.

Sonselasuchus je verovatno živeo u šumi, a njegovo ime cedrus predstavlja drvo kedra, zimzeleni četinar sličan onima iz šuma kasnog trijasa. Deo imena Sonselasuchus dat je u znak priznanja geološkoj jedinici (član Sonsela formacije Činle iz gornjeg trijasa) iz koje životinja potiče. Ova osnovna stena do danas je pružila mnoge nalaze.

Za profesora Sidora, ovaj projekat je kulminacija više od decenije terenskog rada u saradnji sa Službom nacionalnih parkova.

- Otkako smo 2014. godine započeli terenski rad u Okamenjenoj šumi, prikupili smo preko 3.000 fosila iz nalazišta Sonselasuchusa, i čini se da ono ne pokazuje znake posustajanja - navodi profesor Sidor i dodaje:

- Pored Sonselasuchusa, nalazište je dalo fosile riba, vodozemaca, kao i dinosaurusa i drugih gmizavaca. Tokom godina je bilo uključeno više od 30 studenata i volontera sa Univerziteta u Vašingtonu. Uzbudljivo je videti da lokalitet nastavlja da pruža nove i zanimljive fosile.

(Telegraf Nauka/Taylor & Francis)