Prvi fosilizovani trag zadnjice krznenog rođaka slona od pre 126.000 godina otkriven u Južnoj Africi

Prvi fosilizovani tragovi damana otkriveni su na obali Južne Afrike. Kamenjarski damani su krznasta, debeljuškasta stvorenja sa kratkim nogama i neprimetnim repovima. Veliki deo vremena provode sunčajući se na stenama.

Još nešto što povremeno rade jeste da vuku svoje zadnjice po tlu. Vlasnici pasa znaju da ovo ponašanje može biti znak parazitskih infekcija; kod damana je razlog manje jasan, ali ta radnja ostavlja izrazite tragove u peskovitim oblastima.

Preporučujemo

Drevni, fosilizovani tragovi se proučavaju u Afričkom centru za obalsku paleonauku u ihnološkom projektu na južnoj obali Kejpa. Tokom poslednjih nekoliko decenija, na ovoj obali je pronađeno gotovo 400 tragova kičmenjaka, od kojih su neki stari čak 400.000 godina, u cementiranim dinama poznatim kao eolijaniti, iz pleistocena (pre oko 2,58 miliona godina do 11.700 godina).

Radi se na stvaranju slike o životnoj sredini za vreme tog perioda i o načinu života tadašnjih životinja i biljaka.

Među najnovijim otkrićima su dva fosilizovana traga za koja se čini da su ih ostavili damani. Jedan je od njih je otisak vučenja zadnjice sa mogućim fosilizovanim izmetom. Verovatni trag zadnjice je pronađen istočno od Stil Beja, star najverovatnije oko 126.000 godina.

Ovaj trag zadnjice je prvi takav fosil na svetu. Osim toga, ovo su jedini mogući fosilizovani tragovi damana koji su dosad identifikovani.

Utvrđivanje starosti je urađeno tehnikom poznatom kao optički stimulisana luminescencija, koja funkcioniše tako što se analizira kad su materijali poput peska poslednji put bili izloženi svetlosti.

Trag vučenja zadnjice je dugačak 95 cm i širok 13 cm. Mogući uzroci osim zadnjice damana su uključivali leoparda ili čovekovog pretka koji vuče plen, ili možda slona koji vuče surlu. Međutim, ova stvorenja bi ostavila otiske stopala i tako ne može da se objasni struktura traga.

Ukoliko se radi o damanu, ima smisla, jer bi trag zadnjice došao nakon otisaka stopala i izbrisao ih, a uzvišenje u okviru traga bi moglo biti koprolit – fosilizovana masa izmeta.

Kamenjarski damani ostavljaju mnogo više od tragova svojih zadnjica. Zbog toga što vole stenovite oblasti, njihovi tragovi se ne pronalaze često, ali ispoliraju kamene površine do sjaja.

Damani takođe ostavljaju slojeve urina i izmeta. Urea i elektroliti su koncentrisani u njihovom urinu, a izbacuju kao telesni otpad velike količine kalcijum-karbonata. To se stvrdnjava i stvara opsežne beličaste slojeve na kamenim površinama. Zbog svojih komunalnih navika, damani često uriniraju na istim omiljenim mestima tokom više generacija.

Njihov urin i izmet se često mešaju i formiraju supstancu poznatu kao hiraceum — kamenastu masu koja se može akumulirati u velike, tamne, katranaste naslage. Hiraceum se koristi kao tradicionalni lek za razne bolesti, uključujući epilepsiju, i u ginekološke svrhe.

Hiraceum može biti star desetinama hiljada godina, i može se smatrati ugroženim, neobnovljivim resursom. Đubrišta, koja su osetljiva na ekološke promene i sadrže fosilni polen i druge dokaze o drevnom životu, čine vredne prirodne arhive za tumačenje prošlih klimata, vegetacije i ekologije.

Posmatranje hiraceuma kao fosilizovanog traga, što izgleda nikada ranije nije rađeno, može pomoći u zaštiti ovog nedovoljno cenjenog resursa.

Iako je fosilizovani urin globalno neuobičajen, postoji reč koja ga opisuje – urolit – da bi se razlikovao od "koprolita" (fosilizovanog izmeta). Čini se da od damana dolazi najveći deo urolita na svetu. Na paleontološkim konferencijama, ima studenata koji nose majice sa drskim natpisom: koprolit se dešava. U južnoj Africi, možda bi primerenije bilo „urolit se dešava".

Uvažavanje tragova zadnjica, urolita, koprolita i hiraceuma, i spoznaja o životnoj sredini damana i drugih životinja tokom pleistocena, učiniće da nikad više ne posmatramo ova simpatična stvorenja na isti način.

(Telegraf Nauka/Live Science)