Fosil star 540 miliona godina menja način na koji naučnici razumeju rani razvoj života

Naučnici sa Kembridža su otkrili neobičan fosil iz kambrijuma, star oko 540 miliona godina, koji bi mogao da promeni način na koji razumemo rani razvoj života na Zemlji. Reč je o drevnom morskom organizmu pod imenom Salterella, poznatom po svojoj kućici u obliku kupe, građene od pažljivo odabranih mineralnih čestica. Ovo otkriće pokazuje da su tadašnji oblici života bili mnogo složeniji i raznovrsniji nego što se do sada pretpostavljalo, navodi SciTechDaily.

Kambrijum je geološki period koji je trajao od pre oko 541 do 485 miliona godina i obeležen je pojavom prvih životinja sa čvršćim delovima tela. U to vreme, organizmi su počeli da stvaraju ovojnice, skelete i oklopne ploče od minerala kao što su kalcijum-karbonat i kalcijum-fosfat.

Preporučujemo

Pre toga, gotovo svi oblici života bili su mekog tela i živeli su u morima, pa su zbog toga retko ostavljali fosile. Početak izgradnje čvrstih delova tela bio je presudan trenutak u istoriji evolucije, jer je omogućio bolju zaštitu, veću raznovrsnost oblika i bolje očuvanje ostataka kroz vreme.

U tom kontekstu se pojavljuje Salterella, biće koje se ne uklapa u uobičajene obrasce. Dok su mnoge životinje kambrijskog doba jednostavno izlučivale minerale da bi formirale oklop ili ljušturu, Salterella je imala potpuno drugačiji pristup — sama je birala i slagala mineralne čestice iz okoline, sloj po sloj, gradeći svoju kućicu od onoga što je pronašla na morskom dnu.

Naučnici su otkrili da je bila izuzetno selektivna: izbegavala je glinu, koristila kvarc, a često birala i minerale koji su sadržali titanijum poput rutela i ilmenita. Takva preciznost ukazuje na to da ovaj organizam nije bio prost, već da je imao vrlo specifične biološke potrebe i prilagođene mehanizme građe koji su mu omogućavali da selektivno bira mineralne čestice i gradi kućicu.

Zbog svoje neobične strukture, Salterella je decenijama zbunjivala istraživače. U različitim periodima su je svrstavali među puževe, glavonošce, crve, pa čak i meduze. Najnovija istraživanja, međutim, ukazuju da je možda bila bliska srodnica Cnidaria — grupe u koju spadaju korali, morske anemone i meduze. Ako je ta pretpostavka tačna, to znači da su ovi organizmi razvili sposobnost stvaranja čvrstih struktura mnogo ranije nego što se ranije mislilo.

Ovo otkriće baca novo svetlo na evoluciju ranog života. Do sada se verovalo da su se tvrdi delovi kod životinja razvijali jednostavno i postepeno, ali Salterella pokazuje da su i u najranijim okeanima postojali neočekivani i složeni putevi razvoja. Njena sposobnost da bira minerale i gradi sopstvenu ljušturu ukazuje da je priroda još tada „eksperimentisala“ sa različitim načinima opstanka.

Salterella nije samo još jedan fosil iz kambrijskih stena, već svedočanstvo o kreativnosti prirode u ranim fazama života na Zemlji. Ovaj mali organizam u obliku kupe pokazuje da evolucija nije bila jednostavan i pravolinijski proces, već razgranata i dinamična pojava u kojoj su i najmanja bića imala veliku ulogu.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)