Nova tehnika otkrila starost strukture iz Kalamba: Prof. Džef Duler za Telegraf Nauku objasnio kako se to radi

Iskopavanje u reci Kalambo... Foto: Ustupljene fotografije / Larry Barham

Otkriće drvene strukture napravljene ljudskom rukom, pomoću kamenog oruđa, i stare oko pola miliona godina kraj vodopada Kalambo, u Zambiji, jedno je od najrevolucionarnijih otkrića godine, a možda i decenije. Ono u velikoj meri menja shvatanje o tome kako su živeli i za šta su bili sposobni ljudski preci pre pojave homosapijensa.

Preporučujemo

U intervjuu koji je dao za Telegraf Nauku, prof. dr Leri Baram (Larry Barham), vođa tima koji je otkrio ovu strukturu i profesor Odeljenja za arheologiju, klasične nauke i egiptologiju Univerziteta u Luverpulu, rekao je da datiranje radioaktivnim ugljenikom nije bilo dovoljno za drvenu strukturu iz Kalamba jer ima maksimalni domet od 50.000 godina starosti, pa je urađeno datiranje luminescencijom. Na pitanje o tome šta je to datiranje luminescencijom i koliko je precizno, spojio nas je sa kolegom koji je radio na tome – Džefom Dulerom, profesorom Odeljenja za geografiju i geonauke Univerziteta u Aberistvitu, u Velikoj Britaniji.

- Drveni artefakti koje smo otkrili kraj vodopada Kalambo otkriveni su u sedimentu koji je nanela reka Kalambo. Nakon što su drveni artefakti napušteni, reka je nanela novi sediment i on ih je na kraju prekrio i zakopao – rekao je za Telegraf Nauku prof. Džef Duler (Geoff Duller).

Drvene artefakte, dodao je, možemo da datiramo proučavajući zrna peska u sedimentu korišćenjem tehnike nazvane datiranje luminescencijom.

- Minerali od kojih se sastoje zrna peska imaju sposobnost da skladište energiju, donekle kao punjive baterije u našim mobilnim telefonima. Oni tu energiju dobijaju od veoma malih tragova prirodne radioaktivnosti u sedimentu. Što su su zrna peska duže zakopana na nekom mestu, to više energije minerali skladište – objasnio je prof. Duler.

Uzorke sedimenta prikupljaju sa nalazišta, dodao je, a onda ih odnose u laboratoriju na Univerzitetu u Abersuitu, gde mogu da stimulišu zrna peska da otpuste skladištenu energiju.

Larry BARHAM / AFP / Profimedia

- Energija izbija u formi svetlosti i to svetlo zovemo luminescencija. Što više energije su zrna peska skladištila, jača je svetlost koju emituju. To možemo da kalibrišemo i to koristimo da otkrijemo koliko su zrna peska bila izložena radioaktivnosti otkako su zakopana. Takođe, merimo veoma niske koncentracije radioaktivnih elemenata u sedimentu, poput uranijuma, torijuma i potasijuma, da možemo da sračunamo koliko su energije zrna iz sedimenta dobijala svake godine. Zahvaljujući toj informaciji, možemo da sračunamo starost sedimenta – objasnio je prof. Duler.

Ovaj metod je, dodaje, posebno dobar za datiranje sedimenta jer kada su minerali zrna izloženi dnevnoj svetlosti, oni otpuštaju svu nagomilanu energiju.

- To znači da kada je sediment došao do drvenih artefakata sva energija koju je prethodno imao je izbačena i naš „sat“ je vraćen na nulu. Čim su minerali zrna zakopani, tako što je još sedimenta naneto na njih, oni nisu više izloženi dnevnoj svetlosti i u njima počinje da se gomila energija. Zbog toga, kada skupljamo uzorke sedimenta, mi datiramo kada su oni poslednji put bili izloženi dnevnoj svetlosti. Na ovoj lokaciji, kod vodopada Kalambo, to je vreme kada je sediment prekrio drvene artefakte – rekao je prof. Duler.

Zato što je signal koji mere osetljiv na svetlo, objasnio je, to znači da kada skupljaju uzorke ne smeju da ih izlože dnevnom svetlu.

- To radimo tako što zabijamo cev u sediment, pokrivamo krajeve da sprečimo dolazak svetlosti do sedimenta. U laboratoriji sve radimo pod zagušenim crvenim svetlima nalik nekadašnjim fotografskim mračnim komorama, da ne oštetimo signal. Na ovom konkretnom nalazištu proučili smo 16 različitih uzoraka i koristili smo ih da dobijemo sliku toga kako su se sedimenti gomilali vremenom. Najstariji sedimenti su oni koje smo našli kraj dva spojena stabla i proračunali smo da su stari 476.000 godina sa nesigurnošću od 23.000 godina. Drugim rečima, naša najbolja procena je da su stari 476.000 godina, ali mogli bi biti malo mlađi ili malo stariji. Zahvaljujući podacima dobijenim iz 16 uzoraka veoma smo sigurni u ovu starost – rekao je prof. Džef Duler.

(Telegraf Nauka)