Misterija dečjeg groba rešena posle 27 godina: Zna se kada je živeo crveni dečak iz Lapeda

Jedna od misterija groba dečaka iz Lapeda rešena je posle 27 godina – naučnici su konačno utvrdili kada je živeo mališan čiji je odlično očuvani skelet pronađen u pećini Lagar Veljo u centralnom Portugalu. Ovi ostaci su izazvali veliku pažnju kada su otkriveni jer su u njima otkrivene karakteristike i homosapijensa i neandertalaca, piše AP.

Skoro ceo skelet bio je ofarban u crveno i naučnici veruju da je bio zavijen u ofarbano životinjsko krzno u trenutku sahrane.

Preporučujemo

- Kada je 1998. otkriven skoro netaknut grob iz vremena kulture Gravetijen u dolini Lapedo u Portugalu, pećina Lagar Veljo stekla je svetsku slavu. Skelet ofarban okerom, i to dečaka starog 4 ili 5 godina, imao je karakteristike i neandertalaca i anatomski modernih ljudi, što je ukazivalo na mešanje dve ljudske vrste – navodi se u studiji objavljenoj u Science Advances.

Kada je skelet otkriven, veliki deo tela izgledao je ljudski, dok su vilica i neke proporcije delovale neandertalski. Zbog toga su naučnici predložili da je reč o detetu koje vodi poreklo i od homosapijensa i od neandertalaca. Koncept mešanja dve ljudske vrste tada je bio radikalno nov, ali je kasnije napredovanje u genetici pokazalo da i danas većina ljudi na planeti nosi i neandertalski DNK.

Jedna od najvećih misterija ovog dečjeg groba bila je ta kada je dečak živeo. Ispostavilo se da je zbog kontaminacije kostiju – malo korenje je raslo kroz njih – nije bilo moguće koristiti tradicionalnu metodu datiranja radioaktivnim ugljenikom. Zbog toga su istraživači datirali ugalj i kosti oko skeleta i utvrdili da su stari između 27.700 i 29.700 godina.

Od tada se tehnika promenila, pa su novi naučnici pokušali da utvrde kada je živeo crveni dečak iz Lapeda.

- Direktnim i specifičnim datiranjem radioaktivnim ugljenikom utvrdili smo da je skelet iz perioda od pre između 27.780 i 28.550 godina, kao i pet povezanih kostiju iz groba – navodi se u studiji.

- Određivanje starosti deteta je vraćanje dela priče, to je velika privilegija, rekla je za AP Betan Linskot, autor studije i sada istraživač sa Univerziteta u Majamiju.

Ona je dodala da je inicijalno otkriće više od skeleta – to je grob dečaka. Kada je datirala kosti, nije mogla da se ne zapita ko je voleo to dete, ko se trudio da ga nasmeje i kako je njegov svet izgledao tokom te četiri godine kada je dečak hodao planetom.

- Istraživanje porekla ljudi je važno iz istih razloga kao što je čuvanje portreta naših roditelja i deda i baba. To je način sećanja – rekao je Žoao Žilhao sa Univerziteta u Lisabonu.

(Telegraf Nauka / AP / Science Advances)