Tropska arheologija: Napredni metod datiranja otkriva starost pacifičke koralne arhitekture

Precizan vremenski sled je veoma bitan za tumačenje prošlosti. Arheolozi su upotrebili naprednu tehniku datiranja da bi utvrdili prvi precizan vremenski sled gradnje kuća od korala u Francuskoj Polineziji. Rezultati otkrivaju prethodno nepoznate obrasce arhitektonskog razvoja i kulturnog života u pacifičkim društvima.

Studija pod vođstvom Sidnejskog univerziteta predstavlja prvi put da je uranijum-torijumsko (U-Th) datiranje primenjeno za određivanje starosti koralne arhitekture. Ovaj metod daje precizne procene starosti bez potrebe za opsežnim iskopavanjima, omogućavajući arheolozima bolje razumevanje kako su evropski kolonizatori uticali na lokalne kulture na različitim terenima širom sveta.

Preporučujemo

Profesor Džejms Fleksner sa Fakulteta umetnosti i društvenih nauka predvodio je istraživanje na Mangarevi, grupi ostrva u Francuskoj Polineziji u Južnom Pacifiku, gde je koral bio glavni materijal za kuće pre nego što je drvena građa preovladala u 1870-im godinama.

„Tamošnji žitelji su naučili tehniku gradnje od francuskih katoličkih misionara koji su došli 1830-ih i pokrenuli veliki građevinski program. Gradili su katedrale, crkve, škole, pekare, osmatračnice i male kamene kuće od lokalnog korala iz obližnjih priobalnih grebena, kao i od obalskog kamenog korala iz ogoljenih formacija na kopnu“, rekao je Fleksner.

Evropljani su vodili detaljne beleške o sopstvenim građevinama, ali gotovo ništa nisu zabeležili o kućama koje su gradile lokalne porodice.

Korišćenje U-Th metoda može veoma precizno odrediti starost građevinskih materijala, što daje dodatne informacije o kulturnom i domaćem životu u pacifičkom regionu i povećava razumevanje kolonijalne baštine. Vremenske linije manjih razmera mogu napraviti veliku razliku u tumačenju prošlosti.

Koral i kultura

Mangareva se nalazi u okviru arhipelaga drevnih vulkanskih vrhova, u laguni oivičenoj grebenom koji uključuje nekoliko dugih i uskih koralnih ostrvaca.

Deset koralnih uzoraka je datirano na Kvinslendskom univerzitetu. Rezultati otvaraju nove puteve za razumevanje kako su pacifički narodi prilagođavali građevinske tehnologije koje su uveli Evropljani.

„Iznenadilo nas je što se nekoliko koralnih blokova ispostavilo kao starije nego što smo očekivali. Neki su čak iz vremena pre dolaska Evropljana, što sugeriše da su graditelji možda iznova upotrebljavali starije korale sa obližnjih lokacija. Međutim, nijedan primer nije pokazao razlike u starosti veće od nekoliko vekova, što dovodi u pitanje ranije teorije da je koral iz drevnih struktura umnogome ponovo korišćen za zgrade iz 19. veka“, kaže Fleksner.

Datiranje korala je pomoglo istraživačima da prate kako se svakodnevni život u pacifičkom regionu razvijao nakon kontakta sa evropskim uticajem i kako nastavljaju da ga oblikuju tekući kolonijalni uticaji.

Neki dokazi pronađeni unutar koralnih struktura, uključujući staklene predmete, lonce za kuvanje i keramiku, ukazivali su na aktivnosti poput gozbi, dok su drugi pokazivali promene u svakodnevnim navikama domaćinstava, od načina pripreme i konzumiranja obroka, kretanja kroz kuću, načina molitve i bogosluženja, ili načina spavanja.

Koralne kućice predstavljaju mikrokosmos života. One su ogroman potencijalni izvor informacija o društvenim, kulturnim i kosmološkim načinima postojanja za pacifičke narode.

Neiskorišćeni podaci

U-Th metod je prvobitno korišćen u Polineziji za datiranje preistorijskih koralnih i pećinskih formacija, uključujući inicijalno otkriće arhipelaga Tonga i ostrva Mangareva, havajska sveta mesta i koralne blokove iz drevnih hramova Muree.

Za razliku od metoda radioaktivnog ugljenika, koji je nepouzdan za materijale mlađe od 500 godina, uranijum-torijumsko datiranje daje rezultate sa tačnošću u okviru nekoliko godina.

„Proširenje U-Th metoda na datiranje koralnih kuća, kao što smo uradili na Mangarevi, moglo bi revolucionisati proučavanje nedokumentovane arhitekture i ljudi u drugim pre-evropskim i kolonijalnim kontekstima van Okeanije, uključujući Afriku i Karibe,“ rekao je Fleksner.

Precizno datiranje koralnih zgrada takođe može pomoći istraživačima da razumeju stanje grebena u prošlosti.

Ljudi danas uglavnom misle o koralu u kontekstu beljenja i klimatskih promena, ali svaki koralni blok korišćen u izgradnji kuća čuva hemijski zapis okruženja u kom je koral rastao, dajući istorijsku arhivu koralnih grebena i ekoloških promena u prošlosti.

„Pored otkrivanja kulturnih istorija kolonijalnih pejzaža, pristup ovoj arhivi može biti dragocen za razumevanje promena u sistemima grebena tokom vremena, naročito onih usled ljudskog uticaja“, kaže Fleksner.

On se nada da će buduće saradnje proširiti rad na susedne arhipelage, gde je koralna gradnja takođe bila raširena. „Aktivno sarađujemo sa zajednicama i lokalnim vlastima kako bismo ojačali konzervaciju i zaštitu baštine u ovim regionima, da bismo mogli nastaviti da sklapamo priče iz prošlosti i gradimo informisaniju i održiviju budućnost“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)