Štap napravljen pre 430.000 godina nađen u Grčkoj: Ovo je možda najstariji drveni ručni alat, kažu arheolozi

Štap za kopanje i sićušna alatka nepoznate namene najverovatnije su najstariji do sada otkriveni drveni ručni alati. Ovi predmeti, stari neverovatnih 430.000 godina, ukazuju na to da su rani ljudski preci koristili drvo za izradu alata, oružja, a možda i skloništa, piše Science News.

- Naš tim je imao mnogo sreće, neverovatnu sreću što je pronašao ovakve predmete – rekla je Anemike Milks, arheološkinja specijalizovana za pelolit sa Univerziteta u Redingu.

Preporučujemo

Drvo obično brzo trune, dodaje ona, ali je ostalo očuvano na drevnom lokalitetu na današnjem poluostrvu Peloponez u Grčkoj. To je zato što je tlo tamo bilo potpuno natopljeno vodom u vreme kada su predmeti napravljeni i zato što su bili zakopani veoma duboko - oko 30 metara pod zemljom, izvestili su Milksova i njene kolege u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Ovi predmeti su među hiljadama komada drveta, kostiju i kamena pronađenih u rudniku lignita (mrkog uglja) u Maratusi, blizu centra poluostrva. Lokalitet je bio drevna obala jezera u vreme kada je alat napravljen, ali je ono u međuvremenu presušilo. Ovo otkriće je jedno od nekoliko poslednjih godina koja su naučnicima pružila novo razumevanje o tome kako su naši preci koristili drveni alat tokom stotina hiljada godina.

Milksova i njene kolege pokazuju da je štap, koji je pronađen u četiri dela, bio obrađen kako bi se uklonile grane i napravila drška. Alat je dugačak 81 centimetar. Analiza tragova upotrebe ukazuje na to da je korišćen za kopanje, dok su geomagnetne i druge analize potvrdile starost. Milksova smatra da je štap napravljen od tankog debla jove, ali je on toliko smrskan da je to teško sa sigurnošću reći.

Foto: Katerina Harvati, Nicholas Thompson via AP/Tanjug

Druga drvena alatka je zagonetnija. Dugačka manje od osam centimetara i napravljena od vrbe, očigledno je oblikovana s nekim razlogom, ali je njena namena nepoznata. Možda je korišćena uz neke od drevnih kamenih ili koštanih alatki pronađenih na lokalitetu, kako bi se „dovršila“ obrada nekog drugog predmeta, objasnila je Milksova.

Budući da brzo trunu, drveni artefakti su retki. Naučnici su 2019. godine na vodopadima Kalambo u Zambiji pronašli oblikovana debla koja su datirana na pre oko 480.000 godina (tamošnji štap za kopanje datiran je na period pre između 390.000 i 324.000 godina starosti), o čemu je Telegraf Nauka pisao. Rani drveni alati neandertalaca iz Italije - klin, štap za kopanje i drške - stari su oko 171.000 godina, dok su u Nemačkoj pronađena drvena koplja neandertalaca stara između 200.000 i 300.000 godina.

Na obalama reke Jordan 1989. pronađen je veoma uglačan komad drveta veličine knjige, datiran na pre 780.000 godina. Arheološkinja koja je vodila to iskopavanje, Nama Goren-Inbar sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, rekla je da je taj predmet bio deo ručnog alata, ali su oba kraja sada odlomljena, što otežava potvrdu te pretpostavke.

Ovi nalazi nagoveštavaju drvene tehnologije koje su hominidi nekada koristili, ali su one sada izgubljene, rekao je antropolog Brus Hardi sa Koledža Kenjon u Gambiru. Neandertalci su naročito pravili alat i druge predmete od drveta i biljaka. Njegov rad obuhvata i istraživanje jednog komada neandertalskog užeta. Druge studije, o kojima je Telegraf Nauka pisao, ukazuju na to da su neandertalci koristili lepak.

Hardi kaže da su drvene ručne alate iz Maratuse mogli napraviti ili neandertalci ili Homo heidelbergensis, što sugeriše da su čak i raniji hominidi možda posedovali ranu tehnologiju obrade drveta.

- Pronalazimo samo veoma mali deo materijalne kulture koju su ovi narodi stvorili, jer je sve to podložno propadanju. Ovo je jedna od oblasti u kojoj možemo naučiti mnogo novih stvari, pronalaženjem i analizom ovih kvarljivih materijala – dodao je Hardi.

Arheolog Leri Baram sa Univerziteta u Liverpulu u Engleskoj, koji je zaslužan za otkrića na vodopadima Kalambo, žali što je preživelo tako malo drvenih artefakata iz daleke prošlosti čovečanstva.

- Mnogo toga nam nedostaje u arheološkom zapisu o svakodnevnom životu ljudi – rekao je on.

Novi nalazi pružaju naučnicima redak uvid u ono što je nekada postojalo.

(Telegraf Nauka/Science News)