„Činile su zlodela okrutnije nego muškarci“: Analize individue T46 srušile jedan mit o ratničkom narodu

Langobardi su često prikazani kao žestok ratnički narod, pri čemu su svi poznati arheološki dokazi nasilja ograničeni na muškarce. Međutim, pre skoro 1.400 godina, jedna pripadnica ovog naroda zadobila je dve teške povrede glave – jednu u vidu čistog reza sečivom, a drugu kao snažan udarac – što je čini prvim direktnim dokazom nasilja među langobardskim ženama, piše Phys.org.

Poznata je kao individua T46, a njene rane odgovaraju onima koje su pronađene kod muškaraca Langobarda, ali takođe pokazuju znake zarastanja, što znači da je preživela nasilni susret. Njeno otkriće osporava dugo prisutno uverenje da su ratovanje i tuče u langobardskom društvu bili isključivo domen muškaraca. Studija je objavljena u International Journal of Paleopathology.

Kosti sa tragovima nasilja

Langobardi su bili germanski narod iz vremena Velike seobe naroda koji je osvojio delove Italije i Mađarske. Prema istorijskim izvorima, bili su žestok, ratoboran narod u čijim grobovima se mogu naći mačevi, noževi i kosti sa tragovima nasilja.

Međutim, skeletni zapisi o nasilju u kojima dominiraju isključivo muškarci neobični su kada se uporede sa langobardskim pravnim izvorima, koji jasno propisuju kazne za napade na žene i čak navode primere žena koje su i same učestvovale u tučama.

- Rotarijev edikt uključuje šest odredbi koje se bave nasiljem nad ženama, pokrivajući slučajeve od muževa koji ubijaju žene do žena koje su se dobrovoljno pridružile borbama između muškaraca - izjavila je koautorka studije Valentina Martinoja sa Univerziteta u Udinama.

Ovo uključuje i jedan zakon (Liutprand 141) koji opisuje muškarce koji šalju žene da se bore umesto njih, napominjući da bi „žene činile zlodela okrutnije nego muškarci“.

Ipak, uprkos ovim zakonima koji sugerišu nasilje nad ženama, arheološki zapisi do sada nisu pružili nikakve fizičke dokaze o nasilju kod langobardskih žena.

Nije bila pošteđena

Ostaci individue T46 pronađeni su 2012. na groblju Ferovija u Čividale del Friuliju, prvom langobardskom vojvodstvu u Italiji.

- Iskopavanja 2012. godine bila su zapravo hitna zaštitna iskopavanja, neophodna zbog radova na urbanoj obnovi tog područja - objasnila je dr Martinoja.

Pronađeni ostaci bili su u lošem stanju, delom zato što su kasniji grobovi presekli grobno mesto T46, ostavljajući kosti polomljenim i nekompletnim.

S obzirom na loše stanje skeleta, utvrđivanje pola moralo je biti urađeno putem proteinske analize, koja je potvrdila da se radi o ženi. Na njenom čelu bili su vidljivi jasni znaci nasilja; jedna uska posekotina pronađena je na levoj strani čela. Ugao i sila sugerišu da je napadač stajao ispred nje, udarajući je odozgo u glavu, verovatno sečivom sličnim skramasaksunu, dugom nožu koji su koristili germanski ratnici. Druga rana pokazuje da joj je najverovatnije tup, ravni predmet smrskao deo kosti. Rana hje ostavila znake infekcije, što ukazuje na težak oporavak.

Kada su istraživači uporedili T46 sa drugim slučajevima povreda glave kod Langobarda, pronašli su svega 33 individue širom Italije i današnje Mađarske: svaka od njih bila je muškarac. Zašto je onda T46 jedina poznata žena? Istraživači sumnjaju na kombinaciju razloga, uključujući to da žene generalno nisu učestvovale u prepadima i oružanim sukobima, koji češće ostavljaju tragove na kostima. Slično tome, nasilje nad ženama obično je imalo oblik porodičnog zlostavljanja, koje često ostavlja modrice na mekom tkivu, ali ne ostavlja tragove na skeletu.

Iako se ne može sa sigurnošću reći kako je T46 zadobila rane, znaci zarastanja ukazuju na to da je dobila negu i društvenu podršku nakon tog događaja, živeći godinama nakon što su povrede nanete.

- Nadamo se da će ovaj slučaj poslužiti kao polazna tačka za langobardska istraživanja kako bi se sistematski preispitala tema međuljudskog nasilja nad ženama - rekla je dr Martinoja.

Među budućim pravcima istraživanja su izotopske studije, koje mogu pružiti uvid u to da li su žrtve bile lokalno stanovništvo ili su došle odnekud drugde. Slično tome, dr Martinoja sugeriše da bi se drevna DNK, proteinske analize i tradicionalni patološki pregledi mogli kombinovati „kako bi se otkrilo više slučajeva i osporila pretpostavka da je nasilje bilo isključivo muško iskustvo“.

Ko su bili Langobardi?

„Langobardi su isprva živeli na ušću Labe, na levoj, zapadnoj obali te reke. Za vreme Velike seobe naroda oni su krenuli na jug, ka granicama Panonije, a zatim još bliže granica Italije. Učestvovali su u ofanzivi Vizantije na Ostrogote, a 568. u savezu s nizom germanskih, sarmatskih i turanskih (Bugari) plemena, pod predvodništvom svoga konunga Alboina, i sami napali na Italiju i srušili vizantijsku vlast, koja je predstavljala restauraciju vladavine starorimske krupne zemljoposedničke i robovlasničke klase. Langobardi su osvojili znatan deo Italije, ali su se nastanili uglavnom u severnoj Italiji, koja je od tog vremena i počela nositi naziv Langobardija, ili docnije Lombardija, sa izuzetkom Venecije i Rovene; zatim su zauzeli veći deo srednje Italije, sa izuzetkom grada Rima. Na to su se ograničili njihovi posedi“, pišu u „Istoriji srednjeg veka I“ istoričari A. D. Udaljcov, E. A. Kosminski i O. L. Vajnštajn i dodaju:

„Južna Italija i Rim nisu bili osvojeni od Langobarda. Langobardsko osvajanje potpomagali su robovi i koloni, koji su dizali ustanke u samoj Italiji; tako je to osvajanje nosilo revolucionaran karakter, za razliku od ostrogotskog osvajanja Italije. Videli smo da je tek kraj vladavine Ostrogota u Italiji bio obeležen ustankom narodnih masa. Prilikom langobardskog osvajanja uništavan je u velikim razmerama krupni zemljišni posed. Mnoštvo krupnih zemljoposednika bilo je ubijeno, a njihovi posedi konfiskovani. Znatan deo zemljišta bio je oduzet, na njih su naseljeni Langobardi, dok je na ostalu zemlju, koja je ostala u rukama Rimljana, razrezan porez. Sami vlasnici zemlje pretvorili su se u poresko stanovništvo u državi, u tributarije. U isto vreme, u toku osvajanja veliki broj Rimljana pretvoren je u roblje. Savremeni pisci kazuju da su se u to vreme na trgovima često mogli videti Rimljani prodavani kao robovi.“

(Telegraf Nauka/Phys.org)