Otkrivena velika tajna, odale je specijalne kašičice: Drogirani varvarski ratnici napadali Rimsku imperiju

Drogirani varvarski ratnici bili su česta pojava na bojnim poljima širom severne Evrope u vreme Rimske imperije i napada germanskih naroda na nju. Ova tajna, o kojoj gotovo da nema zapisa, otkrivena je zahvaljujući specijalnim kašičicama pronađenim u 241 ratničkom pojasu, veruju istraživači sa Univerziteta Marija Sklodovska-Kiri u Poljskoj.

„Mali predmeti u obliku kašičica“, kako se navodi u istraživanju, otkriveni su na ratničkim pojasevima širom severne Evrope, pa se veruje da su korišćeni za uzimanje droge pred početak bitke, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Rasprostranjeno korišćenje narkotika poput opijuma u Grčkoj i Rimu dobro je dokumentovano u istorijskim izvorima, ali i arheološkim nalazima. Međutim, nedostajali su dokazi o korišćenju narkotika među varvarima koji su živeli van granica Rimskog carstva, pa se pretpostavljalo da su oni više koristili alkohol. Nove analize arheologa prof. Andžeja Kokovskog i biologa, međutim, dale su drugačije podatke.

Naučnici su identifikovali i kategorizovali 241 predmet u obliku specijalne kašičice na 116 nalazišta iz rimskog perioda, uglavnom u močvarama i grobnicama širom današnje Skandinavije, Nemačke i Poljske.

Drške predmeta uglavnom su dugačke od 40 do 70 milimetara, a disk ili mala činija bile su od 10 do 20 milimetara. Nađeni su prikačeni za pojas, ali nisu imali nikakvu ulogu u njegovom funkcionisanju.

Stimulansi su se često koristili kroz istoriju kako bi motivisali vojnike da budu jači ili da smanje stres i strah koji rat i borbe mogu da izazovu. Ratnici su koristili ove predmete da bi merili tačnu dozu potrebno za efekat koji su želeli, ali i kako se ne bi predozirali.

Prof. Kokovski i njegove kolege proučavali su koji stimulansi bi bili dostupni germanskim zajednicima u rimsko doba, kada su bili česti ratovi između njih i Rimske imperije, od lokalnih biljaka do stimulansa iz daljine. Zaključili su da je vrlo verovatno da su germanski narodi imali pristup različitim supstancama koje su mogle da deluju kao stimulans, uključujući mak, konoplju, buniku, beladonu i različite gljive. Sve ovo su mogli da koriste ili u tečnoj formi, posebno rastopljenoj u alkoholu, ili kao prah.

Naučnici su zaključili da je korišćenje stimulansa među germanskim narodima na severu Evrope bilo veoma rasprostranjeno u vreme ratova rimskog perioda. Osim toga, snabdevanje narkoticima i različitim tipovima stimulansa zahtevalo je veoma veliku organizaciju i znanje.

Oni veruju da su stimulansi korišćeni i za medicinu i verske rituale.

- Čini se da je svest o efektima različitih tipova prirodnih preparata na ljudsko telo zahtevala znanje o tome gde se mogu naći, kako se upotrebljavaju, ali i želju da se to koristi za medicinu i obredne svrhe – naveli su istraživači u studiji objavljenoj u žurnalu Praehistorische Zeitschrift.

(Telegraf Nauka/Phys.org)