Arheolozi ispitivali poprište boja dva carstva iz 1596: Detektor zapištao i otkrio blago staro 3.000 godina

Arheolozi su izašli na poprište boja kod Mezokeresteša, gde su se 1596. sukobila dva carstva – Habzburško i Osmansko, i otkrili nešto što niko nije očekivao – blago iz kasnog bronzanog doba, objavio je na Fejsbuku Mađarski nacionalni muzej.

Preporučujemo

„Sedamdeset godina nakon bitke na Mohaču, značajna hrišćanska koalicija pokušala je da porazi osmansku vojsku sultana Mehmeda III na bojnom polju. U savezničkoj vojsci bile su i transilvanijske trupe, dok je osmanska vojska nedavno osvojila zamak Eger. Ovogodišnja serija ispitivanja, koja traje deset godina, otkrila je mnogo toga povezanog sa bitkom. Ovog vikenda otkrićemo i nešto potpuno neočekivano“, objavio je prvo Muzej na Fejsbuku.

Samo nekoliko dana kasnije sledile su nove vesti o ovim otkrićima:

„Početkom nedelje izvestili smo o otkriću blaga na terenu, do kojeg su došli volonteri naše ustanove, naših partnerskih organizacija i naš tim za arheologiju u zajednici, koji su sprovodili terenska istraživanja. Blago je ispitano u laboratoriji pod uslovima mikro-uzorkovanja. Polaganje bronzane posude u zemlju dobro je poznat primer fenomena iz kasnog bronzanog doba, ali predstavlja retko otkriće. Ovo je prvi slučaj u kom smo uspeli da otkopamo i dokumentujemo slične predmete iz regije Boršod u kontekstu mikro-uzorkovanja.“

Kako se navodi, pažljivo istraživanje ove riznice iz bronzanog doba je važno jer su u posudi i predmetima mogli ostati sačuvani sitni organski ostaci koji nisu vidljivi golim okom.

„Laboratorijska analiza takođe može rasvetliti šta se čuvalo u bronzanoj posudi ili konzumiralo iz nje pre nego što je zakopana“, naveo je Muzej.

Kako piše Arkeonews, blago je pronađeno kada je volonter Zoltan Vago primetio signal na svom detektoru metala. Istraživači su brzo utvrdili da ovi međusobno povezani bronzani predmeti nisu samo nasumični razbacani nalazi, već da čine riznicu namerno zakopanu zajedno u zemlji.

Oblici i ukrasi artefakata datiraju ovu grupu u period približno od 13. do 11. veka pre nove ere. To znači da je blago položeno u zemlju oko dve i po hiljade godina pre nego što se bitka odigrala.

Tokom ovih proučavanja, pored dve spiralne narukvice uočene tokom početnog terenskog pregleda, pronađen je i treći primerak. Takođe postoji mogućnost da se pojave manji metalni predmeti dok restauratori budu čistili preostalu zemlju iz unutrašnjosti ukrasa.

Tokom kasnog bronzanog doba bila je poznata praksa polaganja dragocenih metalnih predmeta u posude i njihovog ostavljanja u zemlji. Međutim, pošto se takve grupe nalaza često pronalaze bez detaljnog dokumentovanja njihovog izvornog arheološkog konteksta, važne informacije o rasporedu predmeta često bivaju izgubljene.

(Telegraf Nauka/Magyar Nemzeti Múzeum/Arkeonews)