Novootkrivena egzoplaneta, 'super-Zemlja', predstavlja odličnu metu u potrazi za vanzemaljskim životom

Otkrivenje moguće "super-Zemlje", manje od 20 svetlosnih godina udaljene od naše planete, daje naučnicima novu nadu u potrazi za drugim svetovima na kojima bi mogao postojati život.

Istraživači su ovu egzoplanetu, imenovanu GJ 251 c, nazvali "super-Zemlja" pošto podaci sugerišu da je skoro četiri puta masivnija od Zemlje i verovatno je stanovita.

Preporučujemo

"Tražimo ovakve vrste planeta jer su one naša najbolja šansa da pronađemo život na nekom drugom svetu", kažu istraživači sa Pensilvanijskog državnog univerziteta. "Ova egzoplaneta se nalazi u zoni pogodnoj za život, na odgovarajućoj udaljenosti od svoje zvezde da bi tečna voda mogla da postoji na njenoj površini, ako ima odgovarajuću atmosferu."

Decenijama je potraga za planetama na kojima bi mogla postojati tečna voda, a možda i život, podsticala astronome da dizajniraju i konstruišu napredne teleskope i računarske modele sposobne za detekciju čak i najslabijih signala zvezdane svetlosti.

Najnovije otkriće je rezultat dve decenije opservacionih podataka i predstavlja jednu od dosad najboljih šansi za potragu za znacima života na drugim planetama.

Ova egzoplaneta je otkrivena pomoću podataka visokopreciznog spektrografa za blisko infracrveno područje HPF, koji traga za planetama u zoni pogodnoj za život – složene prizme koja razdvaja signale zvezdane svetlosti i koja je montirana na teleskop Hobi-Eberli u opservatoriji Mekdonald u Teksasu.

Istraživači sa Pensilvanijskog državnog univerziteta su predvodili dizajn i konstrukciju HPF – radi detekcije planeta sličnih Zemlji u zonama obližnjih zvezda pogodnim za život.

Analizirane je ogromne količina podataka, koji su sakupljeni u periodu dužem od 20 godina putem teleskopa širom sveta, sa fokusom na blago pomeranje, ili "podrhtavanje", zvezde domaćina, GJ 251. Ovo "podrhtavanje" obuhvata malena Doplerova pomeranja u svetlosti zvezde, uzrokovana gravitacijom orbitirajuće planete.

Pomoću bazičnih opservacija su prvo poboljšana merenja "podrhtavanja" već poznate unutrašnje planete GJ 251 b, koja obilazi zvezdu svakih 14 dana.

Zatim su kombinovani bazični podaci sa novim visokopreciznim podacima HPF-a radi otkrivanja drugog, jačeg signala na 54 dana – što je ukazivalo da postoji još jedna, mnogo masivnija planeta u sistemu.

Istraživači su dalje potvrdili signal planete koristeći spektrometar NEID, prikačen na teleskop u nacionalnoj opservatoriji Kit Pik u Arizoni.

"Ovaj sistem predstavlja najrazvijeniju tehnologiju i metode analize. Potrebna nam je sledeća generacija teleskopa da direktno snimimo ovaj objekat", kažu istraživači.

Jedan od najvećih izazova u pronalaženju udaljenih svetova je razdvajanje signala planete od aktivnosti njene zvezde. Zvezdana aktivnost, poput zvezdanih pega, može imitirati periodično kretanje planete, dajući lažan utisak o postojanju planete.

Da bi razlikovali signal od sporednih podataka, istraživači su primenili napredne tehnike kompjuterskog modeliranja za analizu kako se signali menjaju širom različitih talasnih dužina, ili boje, svetlosti.

"Ovo je težak zadatak u smislu potiskivanja zvezdane aktivnosti, ali i merenja njenih suptilnih signala, izvlačeći male signale iz onoga što je u suštini ključajući, magnetosferski kotao zvezdane površine“, kažu istraživači.

Otkrivanje egzoplaneta poput GJ 251 c zahteva napredne instrumente i kompleksnu analizu podataka. Rad uključuje saradnju između više institucija i ekspertizu širom sveta, a najvažnija je postojana posvećenost zemalja koje finansiraju istraživanje – što često može trajati decenijama da bi se došlo do praktičnih rezultata.

Iako egzoplanetu koju je tim otkrio nije moguće snimiti trenutnim instrumentima, sledeća generacija teleskopa će moći da analizira atmosferu planete, što bi moglo otkriti hemijske tragove života.

"Uvek smo fokusirani na budućnost – bilo da je u pitanju obezbeđivanje da naredna generacija studenata može da učestvuje u najnaprednijem istraživanju, bilo da je reč o dizajniranju i konstrukciji nove tehnologije za detekciju potencijalno naseljivih planeta“, kažu istraživači.

Novootkrivena egzoplaneta je savršeno pozicionirana za direktnu opservaciju pomoću naprednije tehnologije. Istraživači već čekaju uvođenje u rad moćnijih teleskopa. Opremljeni naprednim instrumentima, novi teleskopi biće u mogućnosti da snime obližnje stenovite planete u zonama pogodnim za život.

"Iako još ne možemo potvrditi prisustvo atmosfere ili života na GJ 251 c, ta planeta predstavlja obećavajuću metu za buduće istraživanje. Došli smo do uzbudljivog otkrića, ali ima još mnogo toga da se sazna o toj planeti."

(Telegraf Nauka/Phys.org)