Ovo niko nije očekivao: Telo misteriozne žene pronađeno među ratnicima monaškog viteškog reda

Ispitivanje ostataka 25 osoba sahranjenih između 12. i 15. veka u tvrđavi Zorita de los Kanes, u španskoj pokrajini Gvadalahari, iznenadilo je naučnike. Među telima ratnika monaškog viteškog reda Kalatrava pronađeno je telo misteriozne ženske osobe.

Tokom istraživanja stručnjaci Univerziteta Rovira i Virgili (URV) i Instituta Maks Plank uspeli su da utvrde kako su ovi vitezovi živeli, hranili se i umrli, ali prisustvo misteriozne žene i dalje je enigma, navodi se u saopštenju Univerziteta.

Istraživanje tela 23 pojedinca pokazalo je da su poginuli u borbi, da su imali tipičnu ishranu srednjovekovne više klase sa mnogo životinjskih proteina i morske ribe iako su bili daleko od mora. Karme Risek, istraživačica URV, neočekivano je među ostacima vitezova otkrila ostatke žene, što je opisano u studiji objavljenoj u Scientific Reports.

Tragovi na skeletima

Od 25 skeleta koji su ispitivani, 23 su imali tragove nasilne smrti. Uglavnom je reč o ubodnim ranama i udarcima na delovima tela na kojima nije bilo zaštite od oružja tog doba.

- Primetili smo mnogo lezija na gornjim delovima lobanje, na obrazima i unutrašnjem delu karlice, što je u skladu sa hipotezom da su u pitanju ratnici – rekla je Risekova.

Proučavajući proporcije kostiju ona je shvatila da je među ostacima vitezova i jedna žena. Kako objašnjava, skeleti muškaraca i žena imaju određene razlike i u ovom slučaju oni su prilično jasni.

- Morfologija kostiju lica i karlice je najprimetnija – dodala je ona.

Naučnici su se zapitali ko je bila ta žena? Da li je bila član viteškog monaškog reda? Da li je imala isti status kao ostali vitezovi?

Smrt u borbi

S jedne strane, povrede na njenom telu pokazuju da je najverovatnije učestvovala i poginula u borbi, jer nema tragova zarastanja na kostima.

- Možda je poginula na sličan način kao i muškarci vitezovi, a vrlo je verovatno da je imala neku vrstu oklopa ili zaštite na sebi – rekla je Karma Risek.

S druge strane, istraživanje je pokazalo da nije imala iste indikatore ishrane kao ostali.

- Ona je jela manju količinu proteina, što bi moglo da ukazuje da je imala niži socijalni status u ovoj grupi – rekla je.

Neki istraživači su izneli hipotezu da je misteriozna žena bila sluškinja pozvana da se priključi vitezovima u odbrani tvrđave u trenutku potrebe, ali se Risekova ne slaže.

- Da je radila kao sluškinja, to bi ostavilo tragove na njenim kostima, jer postoje indikatori fizičke aktivnosti koje možemo da identifikujemo – rekla je.

Ratnica vešta s mačem

Skelet misteriozne žene pokazao je slične karakteristike koje su imali vitezovi monasi, čiji je posao bio da treniraju mačevanje, što je aktivnost koja takođe ostavlja jasne tragove, a oni su primećeni i na ženinim kostima.

- Mislim da su ovo ostaci ratnice, ali su potrebne dodatne analize da bismo utvrdili više. Možemo da je zamislimo kao ratnicu od oko 40 godina, visoku oko 150 centimetara, ni krupnu, ni sitnu i veoma veštu sa mačem – rekla je ona.

Zanimljivo je da je među vitezovima otkriveno i telo deteta starog od osam meseci do godinu i po dana, ali se ni o njemu ne zna ništa više.

Ovo istraživanje je deo projekta MONBONES, koji uključuje multidisciplinarni pristup u kome se koriste zooarheologija, antropologija, istraživanje pisanih izvora i molekularna analiza kako bi se došlo do nove istorijske perspektive o načinu života, ishrani, zdravlju, ekonomskim i društvenim procesima u manastirima između 14. i 18. veka.

Od emira do templara

Tvrđava Zorita de los Kanes nalazi se na obali reke Težo tokom njenog toka kroz pokrajinu Gvadalahara. Izgradnju tvrđave naredio je 852. emir Muhamed od Kordobe i služila je za odbranu emirata od hrišćanskih napada. Međutim, nekoliko puta je bila zauzimana, a 1124. osvojili su je vitezovi templari, tj. članovi Reda siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama. Oko pola veka kasnije kralj Alfonso VIII od Kastilje predao je utvrđenje vitezovima tek osnovanog reda Kalatrava, vojnog krila cistercitskog monaškog reda. Zadatak im je bio da štite granicu, koju je u tom trenutku činila reka Težo, od napada Almohada.

(Telegraf Nauka / Universitat Rovira i Virgili / Scientific Reports)