„Definitivno moramo da saznamo više“: Misteriozna „gvozdena šipka“ otkrivena u maglini Prsten

Misteriozni oblak gvožđa u obliku „šipke“ otkriven je u maglini Prsten. Detektovao ga je evropski tim astronoma koje su predvodili naučnici sa Univerzitetskog koledža Londona i Univerziteta u Kardifu, saopštilo je Kraljevsko astronomsko društvo.

Oblak atoma gvožđa, prvi put opisan u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, ima oblik šipke ili trake: on se tačno uklapa u unutrašnji sloj ove magline eliptičnog oblika, poznate sa mnogih snimaka, uključujući i one koje je napravio Svemirski teleskop Džejms Veb na infracrvenim talasnim dužinama.

Preporučujemo

Dužina ove „šipke“ je otprilike 500 puta veća od orbite Plutona oko Sunca, a prema rečima tima, njena masa uporediva je sa masom Marsa.

Maglina Prsten, koju je 1779. godine u severnom sazvežđu Lira prvi uočio francuski astronom Šarl Mesije, predstavlja živopisni gasni omotač koji je izbacila zvezda pri kraju faze sagorevanja nuklearnog goriva. Naše Sunce će na sličan način izbaciti svoje spoljašnje slojeve za nekoliko milijardi godina.

Oblak gvožđa i novi instrument

Oblak gvožđa otkriven je tokom posmatranja pomoću režima rada Large Integral Field Unit (LIFU) novog instrumenta pod nazivom WEAVE (WHT Enhanced Area Velocity Explorer), instaliranom na teleskopu Vilijam Heršel.

LIFU je snop od stotina optičkih vlakana. On je omogućio timu astronoma da po prvi put dobiju spektre (gde se svetlost razlaže na svoje sastavne talasne dužine) u svakoj tački čitave površine magline Prsten, i to na svim optičkim talasnim dužinama.

- Iako je maglina Prsten proučavana pomoću mnogo različitih teleskopa i instrumenata, WEAVE nam je omogućio da je posmatramo na nov način, pružajući mnogo više detalja nego ranije. Dobijanjem neprekidnog spektra preko cele magline, možemo kreirati slike magline na bilo kojoj talasnoj dužini i odrediti njen hemijski sastav na bilo kom položaju. Kada smo obradili podatke i pregledali slike, jedna stvar je iskočila jasnije od bilo čega drugog – ova ranije nepoznata ’šipka’ jonizovanih atoma gvožđa u sredini poznatog i legendarnog prstena – rekao je dr Rodžer Veson, glavni autor studije i astronom sa Univerzitetskog koledža Londona i Univerziteta u Kardifu.

Kako je gvozdena šipka nastala trenutno je misterija, kažu autori. Biće im potrebna dalja, detaljnija posmatranja kako bi odgonetnuli šta se dešava. Postoje dva potencijalna scenarija: gvozdena šipka može otkriti nešto novo o tome kako je teklo izbacivanje materije magline od strane matične zvezde, ili (što je još intrigantnije) gvožđe bi moglo biti plazmeni luk nastao isparavanjem stenovite planete koja je bila zahvaćena ranijim širenjem zvezde.

- Definitivno moramo da saznamo više, naročito da li bilo koji drugi hemijski elementi koegzistiraju sa novootkrivenim gvožđem, jer bi nam to verovatno ukazalo na pravu klasu modela koju treba slediti. Trenutno nam nedostaju ove važne informacije – rekla je Dženet Dru, profesorka sa Univerzitetskog koledža Londona i koautorka studije.

Tim radi na propratnoj studiji i planira da dobije podatke koristeći WEAVE-ov LIFU pri višoj spektralnoj rezoluciji kako bi bolje razumeli kako je šipka mogla da nastane.

Iznenađenje u maglini

WEAVE sprovodi 8 istraživanja tokom narednih 5 godina, ciljajući sve – od obližnjih belih patuljaka do veoma udaljenih galaksija. Oblast istraživanja WEAVE-a koja se bavi zvezdanom, cirkumstelarnom i interstelarnom fizikom, pod vođstvom profesorke Dru, posmatra mnogo više jonizovanih maglina širom severnog Mlečnog puta.

- Bilo bi veoma iznenađujuće da je gvozdena šipka u Prstenu jedinstven. Zato se nadamo da ćemo, kako budemo posmatrali i analizirali više maglina nastalih na isti način, otkriti još primera ovog fenomena, što će nam pomoći da razumemo odakle gvožđe dolazi - objasnio je dr Veson.

- Otkriće ove fascinantne, ranije nepoznate strukture u dragulju noćnog neba, omiljenom među posmatračima širom severne hemisfere, pokazuje neverovatne mogućnosti instrumenta WEAVE. Radujemo se još mnogim otkrićima ovog novog instrumenta – rekao je profesor Skot Trejger, projektni naučnik na WEAVE-u sa Univerziteta u Groningenu.

(Telegraf Nauka/Royal Astronomical Society)