Astronomi su prvi put uspeli da izmere masu i udaljenost jedne odbegle planete

Astronomi su prvi put uspeli da izmere masu i udaljenost jedne od planeta bez zvezdanog sistema, tj. jedne od takozvanih odbeglih ili slobodnih planeta.

Ova planeta ima oko petine mase Jupitera i nalazi se na nešto manje od 10.000 svetlosnih godina od Zemlje, u pravcu centra naše galaksije, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Science. Ta veličina sugeriše da je planeta najverovatnije nastala kao deo planetarnog sistema, pre nego što je izbačena u „igri gravitacionog bilijara“, prenosi Science Alert.

Preporučujemo

Budući da su male i tamne, ove slobodne planete ne mogu se direktno videti. Umesto toga, astronomi ih obično uočavaju zahvaljujući njihovom uticaju na svetlost udaljenih objekata. Dok prolaze između nas i sjajnog pozadinskog objekta, kao što je zvezda, gravitacioni uticaj planete deluje kao sočivo i nakratko uvećava ili iskrivljuje svetlost.

Da bi se odredila masa objekta koji ima ulogu sočiva, obično je potrebno da se zna koliko je on udaljen – a planeta koja leti samostalno pruža malo tragova o kontekstu, pa je teško izračunati njenu udaljenost.

U ovom slučaju astronomi su imali sreće. Prvobitni događaj sočiva nezavisno je uočilo više zemaljskih teleskopa u Čileu, Južnoj Africi i Australiji 3. maja 2024. godine. Takođe ga je posmatrao, sada već penzionisani, svemirski teleskop Gaja šest puta tokom perioda od 16 sati. I evo ključnog momenta: u vreme događaja mikrosočiva, Gaja se nalazila 1,5 miliona kilometara od Zemlje, što joj je omogućilo malo drugačiji pogled na nebo u odnosu na teleskope na Zemlji. Svetlost sa zvezde stiže do svakog posmatrača u različito vreme.

To je omogućilo astronomima da procene udaljenost do objekta sočiva – slično načinu na koji naš mozak opaža udaljenost na osnovu blago pomerenih slika koje primamo kroz dva oka – a samim tim i njegovu masu. Tim je izračunao da se planeta nalazi na oko 9.785 svetlosnih godina od Zemlje i da ima masu od oko 22 odsto mase Jupitera.

U povezanom članku, astrofizičar Gevin Kolman sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu sugeriše da bi se ova tehnika mogla pokazati posebno korisnom za proučavanje lutajućih planeta nakon što svemirski teleskop Nensi Grejs Roman bude lansiran 2027. godine.

(Telegraf Nauka / Science Alert)