Veliko otkriće donelo samo nove misterije: Kosmička prašina s Benua menja sve što se zna o nastanku života

Aminokiseline, gradivno tkivo života, pronađene su u 4,6 milijardi godina starim stenama asteroida Benu, a koje je na Zemlju 2023. donela misija Oziris-REX američke svemirske agencije NASA. Kako ove aminokiseline, molekuli koji stvaraju proteine i peptide u DNK, nastaju u svemiru, bilo je misterija, ali istraživanje je pokazalo da je moguće da su nastale u ledenom, radioaktivnom okruženju u vreme samog rađanja Sunčevog sistema, saopštio je Državni univerzitet Pensilvanije.

Naučnici, čije je istraživanje objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences, veruju da su neke aminokiseline u uzorcima sa Benua najverovatnije formirane na drugačiji način nego što se to mislilo, u teškim uslovima ranog Sunčevog sistema.

Preporučujemo

- Naši rezultati preokreću scenario o tome kako razmišljamo o formiranju aminokiselina u asteroidima. Sada se čini da postoje mnogi uslovi u kojima mogu da se formiraju ova gradivna tkiva života, a ne samo kada postoji voda u tečnom stanju – rekla je Alison Bačinski, vanredna profesorka istraživanja i geonauka na Državnom univerzitetu Pensilvanije i koautorka studije.

Analizirajući neprocenjivu kosmičku prašinu, koja bi mogla da stane na kafenu kašičicu, tim je koristio posebne instrumente sposobne da mere izotope, male varijacije u masi atoma. Proučavajući Benu, istraživači su se fokusirali na glicin, najprostiju aminokiselinu, dvougljenični molekul koji je jedno od najosnovnijih gradivnih tkiva života. Aminokiseline se povezuju da formiraju proteine, koji obavljaju skoro svaku biološku funkciju, od izgradnje ćelija do katalizovanja hemijskih reakcija.

Glicin može da se formira u širokom spektru hemijskih uslova i često se smatra ključnim indikatorom rane prebiotičke hemije, objasnila je Bačinski. Otkrivanje glicina u asteroidu ili kometi sugeriše da su neki od osnovnih sastojaka života mogli da se formiraju u svemiru, a da su onda doneti do rane Zemlje.

Ranije je glavna hipoteza za formiranje glicina bila Štrekerova sinteza, tokom koje cijanovodonična kiselina, amonijak i aldehidi ili ketoni reaguju u prisustvu vode u tečnom stanju. Novi rezultati pokazuju da se glicin na Benuu nije formirao u vodi u tečnom stanju, već u ledu izloženom radijaciji u spoljnim delovima ranog Sunčevog sistema, objasnila je Bačinski.

- Ovde na Državnom univerzitetu Pensilvanije modifikovali smo instrumente što nam je omogućilo da merimo izotope na organskim jedinjenjima poput glicina. Bez napretka u tehnologiji i ulaganju u specijalizovane instrumente nikad ne bismo došli do ovog otkrića – rekla je Bačinski.

Decenijama naučnici proučavaju meteorite bogate ugljenikom, poput čuvenog Marčinsonskog meteorita, koji je pao u Australiju 1969, kako bi proučavali aminokiseline u njima. Tim je uporedio svoje rezultate sa Benua sa analizama aminokiselina na Marčinsonskom meteoritu. Marčinsonski molekuli su se, izgleda, formirali u procesu za koji je neophodna voda u tečnom stanju, sa blagim temperaturama, što su uslovi koji su mogli da postoje na telima od kojih su nastali ti meteoriti, a to su uslovi slični onima na ranoj Zemlji.

- Jedan od razloga što su aminokiseline tako važne jeste što mislimo da su one imale veliku ulogu u nastanku života na Zemlji. Ono što iznenađuje jeste što aminokiseline na Benuu imaju mnogo drugačije izotopske obrasce od onih na Marčinsonskom meteoritu i to sugeriše da su tela od kojih su oni nastali poreklom iz hemijski različitih regiona Sunčevog sistema – rekla je Ofeli Mekintoš, postdoktorantkinja na Državnom univerzitetu Pensilvanije.

Ovi rezultati predstavljaju mnogo novih misterija naučnicima.

- Imamo više pitanja nego odgovora. Nadamo se da ćemo nastaviti da analiziramo različite meteorite da proučimo njihove aminokiseline. Želimo da znamo da li oni izgledaju kao Marčinsonski ili Benu, ili postoji još veći diverzitet u uslovima i putevima kojima mogu da nastanu gradivna tkiva života – rekla je Bačinski.

(Telegraf Nauka/PennState)