Napravljena najdetaljnija mapa najveće misterije kosmosa

Astronomi su kreirali najdetaljniju mapu tamne materije, jedne od najvećih misterija kosmosa, za koju se smatra da prožima naš svemir.

Mapa pokazuje uticaj ove misteriozne i nevidljive supstance na formiranje zvezda, galaksija i planeta, saopštio je Univerzitet u Daramu. Ona nam govori više o tome kako je tamna materija pomogla u privlačenju obične materije u galaksije poput našeg Mlečnog puta i planete poput Zemlje.

Preporučujemo

Mapa takođe pruža nove detalje o odnosu između tamne materije i obične materije od koje smo mi, kao i sve što vidimo i dodirnemo, sastavljeni.

Svemirski teleskop Džejms Veb

Međunarodni naučni tim, koji su predvodili astronomi sa Univerziteta u Daramu, koristio je podatke Svemirskog teleskopa Džejms Veb. Oblast koju pokriva njihova nova mapa je deo neba oko 2,5 puta veći od punog Meseca, u sazvežđu Sekstant.

Veb je posmatrao ovaj region ukupno 255 sati i identifikovao skoro 800.000 galaksija, od kojih su mnoge detektovane po prvi put. Mapa sadrži informacije o oko deset puta više galaksija nego što se vidi pomoću teleskopa sa Zemlje, i dvostruko više nego pomoću Svemirskog teleskopa Habl.

Tamna i obična materija

Tim je uspeo da detaljnije vidi kako tamna materija interaguje sa ostatkom univerzuma putem gravitacije. Dokaz za ovu interakciju leži u stepenu preklapanja između mapa tamne materije i obične materije, navodi se u saopštenju.Vebova zapažanja potvrđuju da ovo blisko poravnanje ne može biti slučajnost.

Umesto toga, astronomi kažu da je to posledica gravitacije tamne materije koja je privlačila običnu materiju ka sebi tokom kosmičke istorije - što je dovelo do formiranja univerzuma kakvog danas vidimo.

- Otkrivajući tamnu materiju sa neviđenom preciznošću, naša mapa pokazuje kako je nevidljiva komponenta svemira strukturirala vidljivu materiju do te mere da je omogućila nastanak galaksija, zvezda i, na kraju, samog života. Ova mapa otkriva nevidljivu, ali suštinsku ulogu tamne materije, istinskog arhitekte univerzuma, koja postepeno organizuje strukture koje posmatramo kroz naše teleskope – rekao je dr Gevin Liroj, profesor Odeljenja za fiziku Univeziteta u Daramu i koautor istraživanja objavljenog u žurnalu Nature Astronomy.

(Telegraf Nauka/Durham University)