Ambasador Edvard Ferguson o vezama Britanaca i Srba, zajedničkoj istoriji, saradnji u nauci i obrazovanju…

„Kad god se Britanci i Srbi sretnu i upoznaju, vrlo brzo shvate koliko toga imaju zajedničkog. Zato je najvažnije da se sretnemo, da razgovaramo i da učimo jedni od drugih, to može biti fantastičan temelj za zbližavanje naših naroda.“

To je u intervjuu za Telegraf Nauku rekao Edvard Ferguson (Edward Ferguson), ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske u Srbiji.

Preporučujemo

Sa njim smo razgovarali o sličnostima i razlikama između Britanaca i Srba, o zajedničkoj istoriji, kulturnim vezama, saradnji u nauci i obrazovanju... Dero intervjua možete videti i na sledećem videu.

• Nedavno je završen „UK-Serbia Science and Innovation Fellowship“. Koliko su ovakvi projekti važni i koliko utiču na razvoj odnosa naše dve zemlje?

- Mislim da su veoma važni jer postižu mnogo toga. Program koji ste pomenuli bio je program mentorstva za mlade lidere u oblasti nauke, tehnologije i inovacije, a smatram da je odnos između UK i Srbije najuzbudljiviji upravo u toj oblasti. Naša trgovina trenutno raste za oko 9% godišnje, ali veliki deo tog rasta dolazi iz digitalnog sektora. I tu vidim ogroman potencijal. Ali radi se i o ulaganju u mlade ljude, u talente i buduće lidere u Srbiji. Želimo dugoročan odnos sa Srbijom, pa zato volimo da ulažemo u budućnost. Program koji ste pomenuli odveo je 20 talentovanih mladih lidera iz državne uprave, sa univerziteta i istraživačkih instituta, kao i iz medija, u London i Liverpul kako bi razumeli i iskusili kako tehnologija i inovacije funkcionišu u britanskom poslovnom ekosistemu. I naravno, da oni nama objasne kako to ovde funkcioniše, a smatram da je ta razmena veoma važna. Ali to je samo jedna od mnogih stvari koje radimo.

Foto: Nikola Tomić

- Paralelno smo imali još jedno partnerstvo (tzv. Ignition program) sa koledžom Hjuz Hol u Kembridžu, gde su profesori sa Kembridža radili sa preduzetnicima, start-apovima, tehnološkim liderima iz Srbije na dizajnu inovacionog ekosistema za budućnost Srbije, kako bi videli gde se on može promeniti i unaprediti. Takođe ulažemo u obrazovanje, bilo da je to kroz naše Čivning stipendije (Chevening Scholarships), koje su master studije u potpunosti finansirane od strane britanske vlade, ili kroz našu obuku za sajber bezbednost koju sprovodimo kako za profesionalce, tako i za školsku decu, posebno za devojčice, jer pokušavamo da podstaknemo više žena i devojčica da uđu u tehnološki sektor. Dakle, od škola preko univerziteta do biznisa, zaista smo uzbuđeni zbog rada na razvoju tog odnosa sa Srbijom u nauci, tehnologiji i inovacijama. Mislim da postoji ogromna obostrana korist od toga.

• I koliko studenata iz Srbije dobija te stipendije?

- Što se tiče Čivning stipendija, prošle godine smo poslali 11 mladih ljudi na studije. Oni sami biraju gde će studirati, i to može biti na bilo kom od naših univerziteta. Naravno, imamo dva univerziteta u prvih deset na svetu, a to su Oksford i Kembridž, ali imamo ljude koji studiraju i u Londonu, Edinburgu, Belfastu, Liverpulu, Mančesteru... Imamo alumni mrežu od oko 300 bivših Čivning stipendista koji su sada na veoma zanimljivim poslovima u svim delovima društva u Srbiji. Ali takođe smo, na primer, sa British Council-om i Ministarstvom prosvete, već skoro 10 godina pružali obuku za kodiranje kroz program pod nazivom „Škole za 21. vek“, prvobitno u svakoj osnovnoj školi u Srbiji od 2018. godine, a sada sve više radimo i na obuci za AI za nastavnike. Dakle, kao što sam rekao, smatramo da je obrazovanje oblast u kojoj imamo stvarne snage, ali to je i oblast u kojoj postoji veoma živ odnos partnerstva između UK i Srbije. Imate neke fantastične digitalne kompanije koje odlično posluju sa UK i obrnuto. Dakle, to je pravi odnos ravnopravnih i to je ono na čemu želimo da gradimo dalje.

Foto: Nikola Tomić

• Ujedinjeno Kraljevstvo je jedan od svetskih lidera u nauci. Šta je ključ tog uspeha i šta Srbija može da nauči od Britanije kada je reč o nauci i ulaganju u nauku?

- Hvala vam što ste rekli da smo svetski lider, svakako volimo tako da mislimo. Ali ne smete biti samozadovoljni u vezi s tim, jer se tehnologija menja brže nego što većina nas može da shvati i promeniće se u oblastima i na načine koje ne možemo ni da zamislimo. Zato moramo stalno da se razvijamo. I mislim da je to možda ono što su stipendisti koji su došli u London i Liverpul posebno videli – kako pokušavamo da stvorimo kompletan ekosistem. Gde god je to moguće, smanjujemo bilo kakve barijere između vlade koja donosi pravila i zakone, univerziteta koji se staraju da proizvode veštine potrebne za budućnost, istraživačkih institucija, preduzetnika, investitora i kompanija, tako da tamo gde postoji ideja, ona može da se razvije, a zatim komercijalizuje i proda na način koji koristi ekonomiji i donosi vrednost. Dakle, za mene je ključna stvar stvaranje tog zaokruženog ekosistema gde je komunikacija ključna i gde svi rade zajedno.

• Na rubrici Telegraf Nauka svakodnevno vidimo vest kako neki britanski koledž ili univerzitet uradi nešto zaista sjajno.

- Da, imamo neverovatne stvari. Mislim da je uzbudljivo i to što, ako pogledate Imperijalni koledž Londona ili Oksford i Kembridž, imamo te kampuse koji okupljaju sve te ljude – od naučnika do poslovnih ljudi i onih koji donose zakone – i staraju se da sve to funkcioniše. Ono što je uzbudljivo je kada vidite te „spin-off kompanije“ koje počnu na univerzitetu, a zatim se razviju u biznise koji mogu da rastu i stvaraju stvarnu vrednost, i nadamo se, postanu "jednorozi" budućnosti. To je zaista naš cilj. Želimo da budemo naučna i tehnološka supersila, ali moramo nastaviti da naporno radimo na tome.

Foto: Nikola Tomić

• Zvanični diplomatski odnosi između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije uspostavljeni su 1837. godine dolaskom u Kragujevac konzula Džordža Lojda Hodžiza. To je mnogo pre nego što je naša zemlja stekla potpunu i međunarodno priznatu nezavisnost od Osmanskog carstva. Kakvi su ti odnosi bili kroz istoriju, znači od tog trenutka pa do danas?

- Kao što ste rekli, imamo duge zvanične odnose tokom skoro dvesta godina. I kao svaki dug odnos, videli smo neke padove, neke uspone... Bili smo bliski saveznici tokom dva svetska rata i zadržali smo dobre odnose tokom vremena nesvrstanosti pod Titom. Nažalost, naši odnosi su se pogoršali tokom devedesetih, tokom vremena Slobodana Miloševića, i važno je izvući pouke, ali mi gledamo ka budućnosti. I svaki dan ja vidim ogroman potencijal da izgradimo zajedno modernije, pozitivnije, relevantne odnose između Velike Britanije i Srbije u trgovini, tehnologiji, u zdravstvu, obrazovanju, u bezbednosnoj saradnji, u kulturi... I moj tim u ambasadi i ja radimo na tome svaki dan i trudimo se da zbližimo naša dva naroda.

• U mnogim krugovima u Srbiji, UK se smatra problematičnim saveznikom i krivi se za neke od prekretnica u srpskoj istoriji. Šta je razlog za to i kako se ta negativna percepcija može promeniti?

- Veoma mi je žao što je tako. Kao što sam rekao, imali smo dugu istoriju kroz dva turbulentna veka, pa postoji mnogo toga na šta se ljudi mogu osloniti. Postoji mnogo priča i teorija zavere, od kojih su mnoge potpuna besmislica, naravno. Kao što rekoh, ono što mi pokušavamo je da ostanemo fokusirani na ono što zaista radimo. Možete u nekim tabloidima čitati o onome što ljudi kažu da radimo, ali ono što mi kao ambasada zaista radimo je pokušaj izgradnje budućnosti. Zaista smo ambiciozni u rastu naše trgovine, posebno u oblastima tehnologije. Veoma smo ambiciozni u razvoju naših bezbednosnih partnerstava koja će činiti i Srbe i Britance bezbednijim od organizovanog kriminala, ilegalnih migracija, pretnji sajber bezbednosti, gde postajemo zaista važan partner srpskoj vladi. Upravo smo imali posetu Londonu visokih stručnjaka za sajber bezbednost iz Srbije i pomažemo u izgradnji vaše buduće kancelarije za sajber bezbednost u okviru Kancelarije za IT i e-Upravu. Dakle, mislimo da smo pozitivan akter i pozitivan partner. Trudimo se da nas ne ometaju neke besmislice koje čitamo u vašim tabloidima. Mislimo da imamo dobru priču koju možemo da ispričamo.

Foto: Nikola Tomić

• U oba svetska rata naše dve zemlje bile su na istoj strani, a pomoć koju su nam pružili, da navedemo samo neka imena, dr Elsi Inglis, Flora Sends, Evelina Haverfild, Ernest Trubridž… ostavila je neizbrisiv trag jer je stizala u najtežim trenucima. Na koji način bi trebalo negovati sećanje na te velikane i da li činimo dovoljno?

- To su neverovatne priče o neverovatnim ljudima. Posebno mnoga imena koja ste upravo pomenuli bila su u Srbiji tokom Prvog svetskog rata, kada su se stotine britanskih žena, uglavnom Škotlanđanki, dobrovoljno prijavile da dođu u Srbiju kao lekari i medicinske sestre, ne samo tokom rata, već i tokom epidemije tifusa. Naravno, mnoge od njih su ovde i umrle. Doktorka Elsi Inglis, koju ste pomenuli, osnovala je 14 bolnica širom Srbije. Zapravo, rezidencija britanskog ambasadora u Beogradu nosi ime „Kuća Elsi Inglis“ u znak sećanja na nju. Ona će uskoro, nadam se, postati prva žena koja će dobiti bronzanu statuu na Royal Mile, glavnoj ulici u Edinburgu. Dakle, ti ljudi nisu zaboravljeni. Ali mislim da možemo učiniti više da ispričamo te priče, jer one govore o onome u šta ja verujem, a to je da je prirodno stanje odnosa između Britanije i Srbije blisko prijateljstvo i savezništvo.

- Vraćam se u 1915. godinu, kada su mnogi Srbi našli utočište u UK. Jedan od njih bio je vladika, a kasnije svetac Nikolaj Velimirović. On je 1915. godine napisao knjigu pod nazivom „Tragedija Srbije“, koja je bila posvećena svim engleskim vojnicima i mornarima, lekarima i medicinskim sestrama koji su žrtvovali svoje živote za Srbiju. U toj knjizi je napisao da je Srbija najlojalniji prijatelj Engleske i Britanije. Mislim da smo, u poređenju sa tim, 110 godina kasnije izgubili nešto u načinu na koji razmišljamo jedni o drugima. Još ponekad previše gledamo jedni na druge kroz prizmu devedesetih, ali postoji mnogo duža i ponosnija istorija na koju bi trebalo da se fokusiramo. Zato je važno sećati se te istorije i slaviti je, ali je takođe važno razmišljati o budućnosti.

Foto: Nikola Tomić

- Govoreći o lekarima i medicinskim sestrama koji su dolazili, upravo je, na primer, AstraZeneca, najveća britanska kompanija, potpisala ugovor o obezbeđivanju 10 inovativnih lekova za rak za pacijente u Srbiji. Dakle, odnos u zdravstvu je i dalje veoma moderan, relevantan i brzo raste. I to je ono na čemu pokušavamo da gradimo.

• Britanska kultura odavno ima veoma veliki uticaj na srpsku, još od Vilijama Šekspira i Džona Miltona. Ali kroz 20. vek, popularna kultura je postala još više isprepletana. Bitlsi su ovde bili omiljeni bend, mnogi drugi poput Deep Purple-a imaju koncerte ovde svakih nekoliko godina. Britanski filmovi su popularni, TV serije. Kako objašnjavate tu kulturnu bliskost? Šta je koren toga?

- U pravu ste. Britanska kultura je veoma prisutna. Kad god upalim radio slušam britansku muziku, ili kad upalim TV gledam britanske filmove ili serije. Kao što kažete, čak i otkad sam ja ovde, imali smo Eda Širana, Nika Kejva, Duran Duran, mislim da mladi bend IDLES dolazi ove godine. Ali smatram da se ovde radi i o zajedničkim vrednostima. Britanija se povezuje sa vrednostima koje su važne i Srbima, uključujući demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i slobodu medija. Zanimljivo je primetiti da je Ujedinjeno Kraljevstvo rangirano kao drugo u svetu po tzv. „mekoj moći“ (soft power). To je delom povezano sa očiglednim stvarima poput fudbala, muzike i filma. Međutim, to je više od toga. Ljudi širom sveta takođe nas cenе zbog snage naših institucija, od kojih su neke stare i po hiljadu godina. Među njima su naš parlament i sudovi, univerziteti i naš javni servis BBC, koji i dalje uživa poverenje miliona ljudi širom sveta.

Foto: Nikola Tomić

• Postoji velika sličnost u pop kulturi Britanije i Srbije. Primer toga su humorističke serije iz Britanije koje su ekstremno popularne u Srbiji. To su „Mućke“, „Alo Alo“, „Leteći cirkus Montija Pajtona“, „Crna Guja“, „Beni Hil“... Da li naša dva naroda imaju zaista toliko sličan smisao za humor i da li bi taj humor mogao da bude neka vrsta ključa naše buduće saradnje?

- Da, sećam se kad sam prvi put stigao na Balkan pre skoro deset godina i živeo sam nekoliko nedelja u Banjaluci sa porodicom, učeći srpski jezik. I sećam se kad sam pogledao kroz prozor, video sam Pekam pab. I nisam mogao ni razumeti zašto u Banjaluci postoji Pekam pab. Naravno, sad razumem malo bolje koliko je važno su važne naše televizijske serije, posebno naša komedija u životu mnogo ljudi ovde. I mislim da mi volimo crni humor, satiru, nadrealnu komediju. Smatram da imamo manje-više isti smisao za humor. Uvek želim da kažem da ako možemo zajedno da se smejemo, to je odlična osnova za dobre odnose.

• Kada govorimo o ovome, Timoti Džon Bajford je neko koga ne možemo zaobići. On je zaista veliki u srpskoj kulturi. Kako gledate na njegovu zaostavštinu i da li verujete da su pojedinci poput njega najbolji ambasadori svojih zemalja i da najbolje grade mostove?

- Da, mislim da je Timoti Džon Bajford definitivno bolji ambasador od mene! Jer kada Srbi govore o njemu, kod određene generacije možete videti sjaj u očima, i da je bio poseban deo njihovog detinjstva. Zapravo, u našoj ambasadi, glavna sala za sastanke je sala „Timoti Džon Bajford“. Volim da šetam psa u Bajfordovoj šumi na Banjici. On je važan, ali to opet govori o tome da je Timoti Džon Bajford bio neko ko je došao ovde i zaljubio se u Srbiju i Srbe. To se vraća na moju tezu da nam je potrebno samo da se više Britanaca i Srba upozna. Što se to više bude dešavalo, više ćemo shvatati koliko imamo zajedničkog i naš odnos će postajati bolji.

Foto: Nikola Tomić

• Da li kulturna saradnja između UK i Srbije postoji i danas?

- I te kako. Mnogo toga se dešava. Samo u poslednjim mesecima imali smo izložbu Dejvida Hoknija u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, imali smo modne revije, naravno mnogi britanski bendovi i muzičari dolaze ovde. Imali smo prvi dolazak fudbalske reprezentacije Engleske u Beograd, posle 37 godina – nećemo previše pričati o rezultatu! Upravo smo imali Beogradski festival igre gde smo imali fantastičan britanski nastup u Novom Sadu. I naravno, hiljade Srba svake godine odlazi u Britaniju da doživi našu kulturu, gleda meč Premijer lige ili šta god već rade. Takođe se radujemo što će Srbija vrlo brzo otvoriti svoj novi kulturni centar u centru Londona, što će biti sjajna prilika. Dakle, mnogo toga se dešava, mnogo je kulturnih veza, ali mislim da uvek možemo da radimo više.

• U Srbiji ste od 2023. i već ste upoznali naš narod, a znate i srpski jezik, kao što može da se čuje. Šta mislite da bi Britanci mogli da nauče od Srba, a šta Srbi od Britanaca?

- Pa mislim da ono što je najvažnije je samo da se što više Britanaca i Srba sretne i upozna. Po mom iskustvu, kad god se to desi, veoma brzo shvate koliko toga imaju zajedničkog. I pomaže koliko Srbi pričaju engleski fantastično, ali mislim da je mnogo više od toga. Mi volimo iste fudbalske timove, mi volimo istu muziku, iste filmove, mi volimo da pijemo pivo sa prijateljima u pabu ili kafani. I možda nije toliko iznenađujuće da smo toliko slični kad se setimo naših dugih istorijskih odnosa, kao što smo spomenuli. Naše kraljevske porodice, naše vojske, naše crkve su imale veoma bliske odnose tokom skoro 200 godina. Ali ovih dana mnogi Srbi su izloženi glupim teorijama zavere o Britaniji i, nažalost, mnogi Britanci skoro ništa ne čuju o Srbiji. Zato mislim da ono što je najvažnije je samo da se mi sretnemo, da mi razgovaramo, da mi učimo jedni od drugih i da se shvati koliko toga imamo zajedničkog i to može biti fantastičan temelj za zbližavanje naših naroda.

Foto: Nikola Tomić

• I kako vidite budućnost odnosa Srbije i UK?

- Ja sam poreklom Irac, ja sam uvek optimističan, ali zaista jesam optimista u vezi sa budućnošću. Mislim da je veoma svetla. Čak i ako pogledam napredak koji smo postigli u poslednje dve ili tri godine, imamo ogroman broj pozitivnih stvari. Naša trgovina brzo raste i sada iznosi preko 1,2 milijarde funti godišnje, a rašće još više. Pomažemo Srbiji da investira u transformacione infrastrukturne projekte poput Moravskog koridora. Imamo važan posao u bezbednosnim partnerstvima – kao što rekoh, sajber bezbednost je oblast saradnje koja se brzo razvija. Mnogo ulažemo u obrazovanje na različitim nivoima, od škola do univerziteta. U zdravstvu imamo tu ponosnu istoriju partnerstva još od Prvog svetskog rata, ali moderna verzija toga je u AstraZeneci koja obezbeđuje vakcine za spasavanje života ili u partnerstvima između zdravstvenih institucija i pojedinačnih lekara, gde vidimo britanske lekare koji, na primer, dolaze kao volonteri da obavljaju operacije deci u Beogradu. I naravno, tu su te svakodnevne kulturne i ljudske veze. Zaista sam uzbuđen zbog budućnosti. Ovde sam dve i po godine, imam još toliko ispred sebe i uživam u svakom trenutku.

(Telegraf Nauka)