Da li je zaista otkriven život van Zemlje? Evo šta naučnici kažu o „revolucionarnom signalu“ sa planete K2-18b

Planeta K2-18b, udaljena 124 svetlosne godine od Zemlje, bila je jedna od glavnih vesti prethodne nedelje. Razlog za to je saopštenje tima astronoma sa Univerziteta u Kembridžu da su na njoj pronašli „do sada najjače nagoveštaje biološke aktivnosti izvan Sunčevog sistema“, što je odmah pokrenulo spekulacije o konačnom otkriću postojanja života van Zemlje. Međutim, mnogi naučnici koji se bave znakovima života u svemiru skeptični su prema ovom otkriću, piše Nature.

- Korišćenjem podataka Svemirskog teleskopa Džejms Veb, astronomi su detektovali hemijski otisak dimetil sulfida (DMS) i/ili dimetil disulfida (DMDS) u atmosferi egzoplanete K2-18b, koja se nalazi u nastanjivoj zoni. Na Zemlji, DMS i DMDS proizvode samo živa bića, primarno mikroskopska biča poput fitoplanktona. Dok nepoznati hemijski proces može biti izvor ovih molekula u atmosferi K2-18b, rezultati su najjači dokaz do sada da bi život mogao da postoji na planeti van Sunčevog sistema – navedeno je u saopštenju Kembridža.

Preporučujemo

„To nije jak dokaz“

Ovo nije prvi put da je na egzoplaneti K2-18b, koja je 8,6 puta masivnija od Zemlje, otkriven „biosignal“. Najčešće je to bio upravo dimetil sulfid.- To nije jak dokaz– rekao je za Nature Stiven Šmit, astronom sa Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru.

- Gotovo sigurno nije život – navela je za Nature Tesa Fišer, astrobiološkinja sa Univerziteta Arizona u Tusonu.

Slično otkriće DMS na ovoj egzoplaneti prvi put je objavljeno 2023. U daljem radu naučnici su tragali za jačim i čistijim signalom.

- Ono što vidimo je velika promena paradigme na polju proučavanja egzoplaneta – rekao je pre nekoliko dana Niku Madusudhan, vođa tima astronoma sa Kembridža.

Potraga za životom van Zemlje traje vekovima. Ako dimetil sulfid i dimetil disulfid zaista postoje na K2-18b i ako su nastali biološkom aktivnošću, onda će to zaista biti revolucionarno otkriće.

Istraživanje je značajno i zbog razumevanja planeta poput nje, jer su one najčešće među 5.800 do sada otkrivenih egzoplaneta. Nazivaju se mini Neptunima zbog mase, ali se malo zna o njihovom sastavu. Neki istraživači, uključujući tim sa Kembridža, kažu da bi to mogao da bude egzotični vodeni svet sa atmosferom punom vodonika. Ako je to tačno, to bi bilo dobro mesto za postojanje vanzemaljskog života.

Zašto su istraživači skeptični?

Jedno od glavnih pitanja je da li K2-18b uopšte ima vodu ili površinu koja bi mogla da podrži život. Modeli ove i sličnih planeta obično sugerišu da nemaju život.

- Scenario beživotnog mini Neptuna je najjednostavnije objašnjenje – rekao je za Nature Džošua Krisansen-Toton, naučnik sa Univerziteta Vašingtona u Sijetlu.

Osim toga, tu je pitanje da li su DMS ili DMDS zaista prisutni ili je signal lažan.

- Merenje koje je prijavio tim iz Kembridža zaista pomera granice onoga što teleskop Veb može da uradi - kaže Laura Krajdberg, astronomkinja sa Instituta za astronomiju Maks Plank u Hajdelbergu.

Šmit i njegove kolege nedavno su ponovo analizirali tvrdnju tima s Kembridža iz 2023. i nisu pronašli dokaze o molekulima u podacima.

Šmit kaže da su nova posmatranja „prilično puna šuma, i bilo koje prijavljene karakteristike bi i dalje mogle biti samo statističke fluktuacije“. Istraživači iz Kembridža, međutim, kažu da postoji samo 0,3% verovatnoće da je signal posledica slučajnosti.

Važan planetarni kontekst

Konačno, ako je signal zaista stvaran, onda postoji mnogo više pitanja koja treba rešiti pre nego što se pripiše životu, kažu drugi istraživači. Na primer, laboratorijski eksperimenti su pokazali da DMS može nastati kroz abiotičke procese — one koji ne uključuju život.

- Znamo vrlo malo o hemiji ovih atmosfera – rekla je Elenor Braun, hemičarka sa Univerziteta Kolorado Boulder, koja je vodila tu studiju. Drugi su izvestili da je DMS prisutan na kometi koju je istraživala Evropska svemirska agencija, na kojoj definitivno nema života.

- Planetarni kontekst je ono što je važno - kaže Edvard Šviterman, astrobiolog sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu.

Ako su molekuli zaista u atmosferi planete, kaže on, „moramo da osmislimo nove načine za proizvodnju velike količine tih molekula abiotičkim putem i da procenimo te mogućnosti pre nego što ih prihvatimo kao dokaz života“

Potrebna potvrda nezavisnih grupa

Madhusudhan i njegove kolege nadaju se da će dobiti više vremena za posmatranje pomoću teleskopa Veb kako bi potvrdili statističku značajnost svoje tvrdnje. Osim toga, kaže Šviterman, „ono što je važno jeste potvrda od strane više nezavisnih grupa“.

Bez obzira na ishod ove tvrdnje, ona naglašava važnost proučavanja planeta poput K2-18 b, kaže Krajdberg:

- Ovo je veoma, veoma bogato polje za istraživanje kako bismo razumeli kako funkcionišu planetarne atmosfere.

(Telegraf Nauka/Nature)