6 milijardi tona u sekundi: Ovakav rast planete nikad nije viđen, a već je veća od Jupitera od 5 do 10 puta

Astronomi su identifikovali neverovatan rast takozvane slobodne ili odbegle planete, saopštila je Evropska južna opservatorija (ESO).

Za razliku od planeta u našem Sunčevom sistemu, ovi objekti ne orbitiraju oko zvezda, već slobodno lebde kroz svemir.

Preporučujemo

Tokom novog posmatranja pomoću Veoma velikog teleskopa (VLT) ESO utvrđeno je da slobodna planeta proždire gas i prašinu iz svog okruženja brzinom od 6 milijardi tona u sekundi. Ovo je najbrži rast koji je ikad zabeležen kako za slobodnu planetu, tako i za bilo koju planetu, što pruža neverovatan uvid u to kako one nastaju i rastu.

- Ljudi možda misle o planetama kao tihim i stabilnim svetovima, ali sa ovim otkrićem vidimo da objekti planetarne mase koji slobodno lebde kroz svemir mogu biti uzbudljiva mesta – rekao je Viktor Almendros-Abad, astronom Astronomske opservatorije u Palermu pri Nacionalnom institutu za astrofiziku (INAF) u Italija i vodeći autor nove studije.

Foto: ESO/ Digitized Sky Survey 2

Novo proučavani objekat, koji ima masu od 5 do 10 puta veću od mase Jupitera, nalazi se na oko 620 svetlosnih godina od nas, u sazvežđu Kameleon. Zvanično nazvana Cha 1107-7626, ova lutajuća planeta se još formira i hrani se okolnim diskom gasa i prašine. Ovaj materijal konstantno pada na slobodno lebdeću planetu, proces poznat kao akrecija. Međutim, tim naučnika sada je otkrio i da stopa kojom mlada planeta akretira nije stalna.

Do avgusta 2025. godine, planeta je akretirala oko osam puta brže nego samo nekoliko meseci ranije, brzinom od šest milijardi tona u sekundi!

- Ovo je najjača epizoda akrecije ikada zabeležena za objekat planetarne mase – rekao je Almendros-Abad.

Otkriće, objavljeno u The Astrophysical Journal Letters, napravljeno je pomoću X-shooter spektrografa na ESO's VLT, koji se nalazi u čileanskoj pustinji Atakama. Tim je takođe koristio podatke sa svemirskog teleskopa James Webb, kojim upravljaju američke, evropske i kanadske svemirske agencije, i arhivske podatke sa SINFONI spektrografa na ESO's VLT.

- Poreklo lutajućih planeta ostaje otvoreno pitanje: da li su to objekti najniže mase formirani poput zvezda, ili gigantske planete izbačene iz svojih rodnih sistema? – zapitao se koautor studije Aleks Šolc, astronom sa Univerziteta u Sent Endruzu.

Nalazi ukazuju na to da barem neke lutajuće planete mogu deliti sličan put formiranja sa zvezdama, budući da su slični naleti akrecije primećeni kod mladih zvezda ranije.

- Ovo otkriće zamagljuje granicu između zvezda i planeta i daje nam uvid u najranije periode formiranja lutajućih planeta – objasnila je Belinda Damijan, astronomkinja sa Univerziteta Sent Endruz i koautorka istraživanživanja.

(Telegraf Nauka/ESO)