Uhvaćen „izgubljeni“ džinovski pacov: František ga jurio 6 meseci po planinama Nove Gvineje

Češki doktorand sa Biološkog centra Češke akademije nauka i Univerziteta južne Bohemije František Vejmjelka došao je do izvanrednog otkrića u surovom pejzažu Nove Gvineje. On je postao prvi istraživač koji je posmatrao i naučno dokumentovao misterioznog džinovskog pacova, objavio je ScienceDaily.

Ova vrsta nazvana Mallomys istapanat ili subalpski vunasti pacov jedan je od najvećih mišolikih glodara na svetu.

Preporučujemo

Reč je o noćnoj vrsti koja živi visoko u hladnim, maglom prekrivenim šumama i livadamana oko 3.700 metara nadmorske visine. Telegraf Nauka je već pisao o ovom otkriću u maju, kada je František objavio studiju o ovoj vrsti, ali sada su se pojavili novi detalji.

Do sada su naučnici poznavali ovu vrstu samo iz nekoliko sačuvanih muzejskih primeraka. Po prvi put, fotografije i video snimci sada otkrivaju ovu životinju živu u njenom prirodnom planinskom staništu.

Mallomys istapantap prvi put je identifikovan 1989. godine iz muzejskih uzoraka i nije bio zabeležen u divljini tri decenije. Nikada ranije nije bio fotografisan. Novi terenski podaci i snimci koje je prikupio Vejmjelka pružaju ključan uvid u ovu retko viđenu vrstu i bacaju novo svetlo na izvanrednu raznolikost sisara u udaljenim visoravnima Nove Gvineje.

Foto: František Vejmělka

- Zapanjujuće je da je tako velika i upečatljiva životinja ostala tako slabo proučena. Koliko toga još treba otkriti o biodiverzitetu tropskih planina? – rekao je on.

Osim revolucionarnih fotografija i video-snimaka, dobio je i prva biometrijska merenja muških primeraka i dokumentovao detalje o ishrani životinje, parazitima, kretanju i svakodnevnom ponašanju.

Mallomys istapantap sa debelim krznom vodi tajanstven život u izolovanim, visokim regionima. Aktivan je noću, penje se po drveću u potrazi za hranom i tokom dana se sklanja u jazbine ili među grane drveća. Hrani se isključivo biljnim materijalom, ima oštre sekutiće, gusto krzno, šape duge 8 centimetara i ukupnu dužinu tela (uključujući rep) od oko 85 cm. Teži do 2 kilograma, impozantan je i neuhvatljiv. Njegovo noćno ponašanje i nepristupačno stanište učinili su direktno posmatranje izuzetno retkim.

- Da nije bilo lovaca iz starosedelačkih grupa, koji su me pratili u planinama i pomogli mi da lociram životinje, nikada ne bih uspeo da prikupim ove podatke – rekao je Vejmjelka.

Tokom svoje šestomesečne ekspedicije, blisko je sarađivao sa nekoliko lokalnih plemena dok je istraživao raznolikost sisara planine Vilhelm (4.509 m), najvišeg vrha Papue Nove Gvineje, od podnožja do vrha. Dokumentovao je i genetički identifikovao 61 vrstu neletećih sisara (glodara i torbara) pronađenih duž planine.

Ovaj terenski rad produbljuje naučno znanje o neverovatnoj, ali još uvek nedovoljno istraženoj divljini tropskih planina Nove Gvineje. Dok su slična staništa u regionima kao što su Amerika, Afrika i Jugoistočna Azija detaljno proučavana, ove visoravni ostaju mnogo manje poznate. Saradnja sa lokalnim zajednicama je vitalni deo ovog napretka.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)